📍Dvorac Miramare, Trst Poznata priča kaže da je austrijski nadvojvoda Maksimilijan ostao zarobljen u oluji na moru i uspeo da se spase dočepavši se kopna na ovom području. Kasnije ga je odabrao za svoj dom i nazvao ga po svom „pravom” domu, rezidenciji u Portugalu. Više o dvorcu pročitajte na: https://nationalgeographic.rs/putovanja/destinacije-i-putopisi/a26950/dvorac-miramare-biser-jadrana.html
„Неонски блуз” Дејана Стојиљковића – наталожено приповедачко искуство (Сања Стевановић)
Нишлија Дејан Стојиљковић један је од ретких савремених српских писаца који су само то – писци. За своје професионално усмерење изабрао је приповедачки позив, сматрајући да се добар писац који држи до квалитета свог дела мора посветити пре свега читању и истраживању „животне грађе”, неретко слушању прича са градских улица и столова са карираним столњацима…
Награда „Нишвила” за животно дело Бети Ђорђевић
Џез и соул певачица Бети Ђорђевић добитница је награде за животно дело коју „Нишвил” џез фестивал традиционално додељује најистакнутијим српским музичарима. Награда ће јој бити уручена на овогодишњем фестивалу. Досадашњу каријеру Бети Ђорђевић дугу пет деценија обележило је неколико великих хитова – „Почнимо љубав испочетка”, „Краj моje туге”… Рођена је 1946. године у Куманову, а…
Од Голготе до вечности: Драгутин Матић, национални симбол херојства народа српског
Црно-бела фотографија пожутелих ивица која приказује погрбљеног српског војника са шајкачом на глави, одевеног у шињел, са обешеном пушком и бајонетом о рамену, оштрог погледа упртог негде у даљину као да може да предвиди будућност, постала је симбол Првог светског рата. Загонетна фотографија не открива идентитет портретисаног, али пажљивом посматрачу неће промаћи став војника који…
„Неки то воле вруће” − филмска авантура преведена на језик џез мјузикла
„Када се пише о позоришту, мора се писати о свему што чини човеков живот: о телесном и духовном, видљивом и невидљивом, скривеном и откривеном, приватном и јавном, личном и друштвеном… У једној представи све се то нађе пред вама, физички присутно на позорници и готово опипљиво”, овако је о позоришту писао Јован Христић у својим…
Postelja krvavih pupoljaka 2 (Ana Ubavić)
Prvi deo priče: Nastavak: Naredne dane provela sam u polusnu. Sluge su brinule o meni. Budile me i presvlačile. Kažu da sam buncala o Postelji krvavih pupoljaka, o Gospi Tirnan i zameni. Ja sam znala ko je došao po mene. Oni nisu. Izjedana krivicom, samo sam želela da spavam. Mislila sam da je bilo moguće…
„Изгнаници” Џејмса Џојса (Страхиња Црнић Трандафиловић)
У опусу Џејмса Џојса заиста постоје велики наслови модерне књижевности, односно књижевности двадесетог века. Мада, драма Изгнаници једно је од Џејмсових најнеуспелијих дела. Критика је толико лоше примила ову драму, да је њено прво извођење дочекала тек 1970. године, четрдесет и пет година после њеног „објављивања” (сама драма објављена је тек 1918, али је он…
Вршљали смо једно другом кроз мракове (Наталија Раковић)
Он ме зна најбоље Са небом се стапам што пресеца ноћ Од зоре што оком се још не назире Бетон и у сну зна ритам којим газим Може да ми дарује бару, камен, јабуке… Води и кроз образа утрнулих мракове И жар јутара срца што не зна за страх Зна кад корак клизи, а…
Глумци из Раче играли представу за Денисово лечење
Глумци једног од најбољих аматерских позоришта у Србији, које носи име аутора многих сатира из периода реализма у српској књижевности – Радоја Домановића, у Центру за културу у Свилајнцу одиграли су представу „Она и он”, по тексту и у режији Сање Вељковић. Поменута представa, која је на репертоару омладинске сцене овог позоришта, можда не би…
Нада у бесмртном безнађу (Никола Трифић)
ЊОЈ А коме ако не теби? Којој јели да будем бор? Пред којом иконом да црн клекнем? Којем створу да будем створ? За чију част да грешан страдам? И уз сунце младо за кога да зрим? Којем Богу да се пред нечастивим надам? Као река без ушћа и изгубљени песник, за кога мирно да течем, коме да пишем стих? А коме ако не теби?! Једном кад ме нема, кад ме сломе, кад умрем – па се сетим да још могу да полетим и од грдног лудила још грђем дођем себи, па свет курвиних ћери и синова питам: А коме ако не теби?! Срећо моја… Васкрсла надо у бесмртном безнађу, жељо прежељена. Коме? Зар мутна вода у длан да ми спава? И ја жедан тебе с њом да спим? Зар са кујом неком колевку да стварам? Зар пред колевком празном анђеле да бдим? Реци ми… Док ме још има, и док све што имам узалудно тоне. Док ме рђавог рђавији ломе, реци ми, мило моје, коме? Коме сјајна звездо свих мрклих неба?! Слободо од неслободних сакривена… Ти, мирна луко, мојим бурама брањена. РАСПРОДАЈА Распродао бих себе због тебе, дао бих се у бесцење, у јад, пепео и прах. Па кад ми жеља као ласта ка небу крене, мењам сав свој ваздух, за један твој дах. Дајем боре које још немам… Бирам смрт рану, ако се мора мрет. Одричем се права да ходам и да сневам,…