NAŠA PESMA Prećutaću kakvo osećanje i dan-danas Spomen na tvoje ime u meni budi, Da li su pesme ili pak ljudi Svojim neznanjem spojili nas. Neću reći drugima Da li su nam setne bile kiše I da li smo posle njih ikada više Zajedno čekali zimu. Prećutaću kakva je I da li je ma kakva spona…
Олистај и веруј (Зорица Живановић)
Веруј Како надјачати хук клетве што стуштила ти се над савијеномглавом? Како надвисити планину јалову, обраслу у бршљанотровни? Легла и сплетове сплете од сумње. Подигни главу, усправи се, још увек те роса умива бистрином. Додирни на грудима место где још се чујеш, јави том гласу да образом ти се слило сунце. Пошаљи зраке у то мајушно срце и веруј. Веруј да постојиш како би се у твојој љубави купале птице, оне тек излегле што тек уче да дишу. Веруј да постојиш због мирисног хлеба и трпезе штообиљем љубави мирише. Надвиси се, израсти, олистај и веруј да ти и ови редовилепше буђење пишу. Сјај ока Омеђише ми плотом трновитим ширину којом сам даривана. Испредоше време и оплеше плетиво мало, тесно за мој осмех и моју слободу… Замаглише ми небо, замутише воду. Беласају се неки планински потоци, играју се. Још памте врело и шта бејаше жубор. …
Žuto koje se preliva (Miljana Cvetković)
„Zaista samo želim biti toplo žuto svetlo koje se preliva nad svima koje volim.” Konor Oberst
Писмо на балону
Сећам се те зиме, давних деведесетих када си био војник. Како ми сада смешно изгледа слика свих оних које сам испратила у војничком оделу, а било их је доста. Није било интернета, мејлова, порука преко мобилних телефона, већ су се писала писма. Низала се душа на парче папира. О мојим друговима много новог сазнала сам…
Kad tanjir progovori: hrana kao sredstvo umetničkog izraza
Danče Tomašević nije ni slutila da će kreativna igra koju je osmislila za svog sina prerasti u jedan vid umetnosti. Igra se sastojala u prenošenju priča, ali ne na platno, kako biste isprva pomislili, već na tanjir. Iz dana u dan na belom tanjiru pomaljale bi se nove boje i oblici, a slike smenjivale. Kreacije…
Мартириј (4. глава)
„Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.” (Марко 14: 18) Време је неумитно протицало, носећи нас током коме нисмо успели да се опиремо. Не знам ни да ли је требало опирати се или раније престати са опирањем. Можда… Да сам раније признао себи шта према њој осећам, не би се,…
Portirnica (Željko Perović)
U proljeće Kada sve olista A sunce žarom Pupove rascvjeta Na osamku Mala Od drveta portirnica Zelenim se jorganom Pokrila Prošaranim ružama Različitih boja I raspuštenim mirisima Kojima su pčele Mamile A bodljikavim trnjem Od radničke ruke Krile Iznenadan pisak Čađave lokomotive Bjelinom dima Odjevene Kao prasak puške Preplaši ptice U gustim krošnjama…
Милена Марковић добитница НИН-ове награде за роман „Деца”
НИН-ова награда припала је књижевници Милени Марковић за роман „Деца” у издању издавачке куће „Лом”, саопштено је данас на конференцији за медије у Београду. „Роман-поема ‘Деца’ Милене Марковић поетички је искорак и потресна проза у стиху. Ауторка тематизује вишегенерацијске наслаге традиција и њихових одјека на људску, управо женску интиму” – саопштила је редакција НИН-а. Одлуку…
Против зли очи (Данијела Вељковић)
КОЈО՜ СИ ТИ Ја л’ си мува՜ ил’ си пчела՜. Којо՜ си ти од тај два? Разлика је гоџа՜ голема՜. Ја л’ на расцавтело цвеће слиташ, мед сладак у трмке вардиш. Ил’ си сьм безве՜зно ли՜ткаш зуји՜ш, бруји՜ш на сви сми՜таш, по галатне штроке сли՜таш. Безве՜зно – без разлога; Вардиш – чуваш; Гоџа – много;…
Здравица за безумнике (Богдан Богдановић)
Тундра неко нам је украо сва четири годишња доба и оставио студен да угаси последњу искрицу наде овде, у овој јебеној тундри… ово место не посећује више ни смрт, повремено шаље своје курире, опомиње на платни списак у овој јебеној тундри дани се ваљају унатрашке тромим корацима измалтретиране џукеле и сунце…