Народно позориште у Нишу одликовано je највишим државним признањем – Сретењским орденом првог степена. Орден је примио директор те установе Спасоје Ж. Миловановић. „Народно позориште Ниш показало се као један од носећих стубова културе града Ниша и југоистока Србије. За више од једног века рада извођена су најзначајнија дела српске књижевности, као и најпознатије драме…
Љубав значи живот – за Ангелинину животну битку
Промоција књига „467. душа” и „Повратак звери” ауторке Соње Николић одржана је у играоници „Срцуленце”. Сав приход од продаје књига биће уплаћен на рачун Ангелине Нејчићкоја болује од тумора на мозгу. „Дела која су пред вама одраз су мојих најинтимнијих мисли и осећања која су се излила на папир. Када сам ставила последњу тачку и…
Smrt koja znači život: Branko Miljković od mita do istine
Ostavivši iza sebe najlepše pesme, čije stihove citiramo i danas, Branko Miljković ostavio je značajan trag u srpskoj poeziji. Osim njegovog stvaralaštva, već decenijama živi i interesovanje o njegovom privatnom životu i smrti. O tome kako se o njemu stvarala slika u javnosti i tome ko je on zapravo bio razgovarali smo sa piscem Dejanom…
Tvoje obmane i moje naivnosti (Dragana Klašnja)
NAŠA PESMA Prećutaću kakvo osećanje i dan-danas Spomen na tvoje ime u meni budi, Da li su pesme ili pak ljudi Svojim neznanjem spojili nas. Neću reći drugima Da li su nam setne bile kiše I da li smo posle njih ikada više Zajedno čekali zimu. Prećutaću kakva je I da li je ma kakva spona…
Олистај и веруј (Зорица Живановић)
Веруј Како надјачати хук клетве што стуштила ти се над савијеномглавом? Како надвисити планину јалову, обраслу у бршљанотровни? Легла и сплетове сплете од сумње. Подигни главу, усправи се, још увек те роса умива бистрином. Додирни на грудима место где још се чујеш, јави том гласу да образом ти се слило сунце. Пошаљи зраке у то мајушно срце и веруј. Веруј да постојиш како би се у твојој љубави купале птице, оне тек излегле што тек уче да дишу. Веруј да постојиш због мирисног хлеба и трпезе штообиљем љубави мирише. Надвиси се, израсти, олистај и веруј да ти и ови редовилепше буђење пишу. Сјај ока Омеђише ми плотом трновитим ширину којом сам даривана. Испредоше време и оплеше плетиво мало, тесно за мој осмех и моју слободу… Замаглише ми небо, замутише воду. Беласају се неки планински потоци, играју се. Још памте врело и шта бејаше жубор. …
Žuto koje se preliva (Miljana Cvetković)
„Zaista samo želim biti toplo žuto svetlo koje se preliva nad svima koje volim.” Konor Oberst
Писмо на балону
Сећам се те зиме, давних деведесетих када си био војник. Како ми сада смешно изгледа слика свих оних које сам испратила у војничком оделу, а било их је доста. Није било интернета, мејлова, порука преко мобилних телефона, већ су се писала писма. Низала се душа на парче папира. О мојим друговима много новог сазнала сам…
Kad tanjir progovori: hrana kao sredstvo umetničkog izraza
Danče Tomašević nije ni slutila da će kreativna igra koju je osmislila za svog sina prerasti u jedan vid umetnosti. Igra se sastojala u prenošenju priča, ali ne na platno, kako biste isprva pomislili, već na tanjir. Iz dana u dan na belom tanjiru pomaljale bi se nove boje i oblici, a slike smenjivale. Kreacije…
Мартириј (4. глава)
„Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.” (Марко 14: 18) Време је неумитно протицало, носећи нас током коме нисмо успели да се опиремо. Не знам ни да ли је требало опирати се или раније престати са опирањем. Можда… Да сам раније признао себи шта према њој осећам, не би се,…
Portirnica (Željko Perović)
U proljeće Kada sve olista A sunce žarom Pupove rascvjeta Na osamku Mala Od drveta portirnica Zelenim se jorganom Pokrila Prošaranim ružama Različitih boja I raspuštenim mirisima Kojima su pčele Mamile A bodljikavim trnjem Od radničke ruke Krile Iznenadan pisak Čađave lokomotive Bjelinom dima Odjevene Kao prasak puške Preplaši ptice U gustim krošnjama…