1. Zavolela sam te. Nekako sam se sjedinila sa tobom. Bog nek prosti ako nečije grehe plaćamo. Tiša si od noći, a opet ti čujem vrisak. Malo je nas koji te čujemo. Ogluveli su od zlobe. Postala si sinonim za nešto upokojeno, nešto što se ne budi više. A ja te ne dam! Kroz mene možeš vrištati dok god želiš. Bog nek prosti, ali greh tek dolazi!
2. Ljubila sam kroz staklo autobusa lice svog sina. Svaku pegicu, svaku trepavicu. Htela sam da se njegov lik ureže u dno sećanja, u dno do kog dušmanin neće stići. Molila sam vozača da ne polazi još. Plašila sam se zaborava. Plašila sam se jutra kada se više neću sećati tih plavih očiju. Kada će mi i te ulice kojima ću hodati biti tuđe. Tuđin si gde god odeš. I umrećeš na tuđoj grudi. Ne na onoj rodnoj, krševitoj. Neće ti ni taj plavooki dečak doći. Jer je ostavio dušu na zavičajnom polju. Jer si to osećala kada si sela u prašnjavi, izbeglički autobus. Jer smo rođeni za patnju. Za rastanak. Milion majki poput mene. Milion sinova bez spomenika i sveće. Milion suza koje zalivaju tuđu zemlju.
3. Ima tih noći poput ove. Onih koje te bace u sevdah. Ti si takva noć. Takva pesma. Jutarnja rosa. Aprilsko sunce. Ima tih ljudi. Ali uvek odu. Napuste nas poput jutra. I očas padne veče. Bilo je tih ljudi u mom životu. Bilo je divnih jutara! Ti si zauvek moje aprilsko jutro. Volim te, tata! (posvećeno ocu)
4. Čuješ li zvuk frule kroz ovaj prolećni vetar? Svira li stari frulaš onu Pukni zoro?! Nije li nam sada to himna… A koja je ovo zora po redu? Koja je ovo odsvirana melodija? Prohujaće i ona sa povetarcem. Ostariće i frulaš. A ja i dalje ne znam koja je ovo zora i da li je uopšte svanulo. Srbijom se prolomi tišina!!! Najtužnija himna!
5. Napisaću ti, braco, nekoliko riječi. Ne znam ni da l’ će pismo stići do tebe. Ovdje pada kiša. Stalno! Podsjeća me na one bučne dane u starom gradu. Podsjeća me na komšiju Miodraga sa Titovom slikom u koloni. Na bose dječake. Na huk vodopada. A znam. Nije to ni ista kiša. Ni isti grad. Nisam ni ja taj dječak. Neko je drugi živio taj život. Svaka ti je riječ bila na mjestu. Bježati ne znači pobjeći. Čuvaj se, braco.
Autor: Suzana Trifunović
