Grofica J Fali mi Moskva, Petrovgrad i Volga predivna, uzburkana Ladoga i hladnoća Sibira. Fali mi zemlja naša, carska Rusija i bal pod maskama. Fali mi ono vreme, kad sam te pod maskama tražio, tvoj miris kroz gužvu pratio, za fijakerom jurio. Fali mi, jer to vreme se više vratit neće. Fali mi…
Очи су наратори прича које свако зна ( Никола Благојевић)
ПЛАТНО Сликаш се на платну Без четкице и шпахтле. Тако си хтела. Свака крива твога тела улази са хтењем. Шапућеш ми нешто. Твој нескладан осмех уноси склад у мени и поглед ми камени. Не знам где сам. А очи су наратори прича које свако зна. Још од давнина, због њих је тишина. Гледају…
Хајде да створимо свој мали универзум (Јована Денчић)
Хајде да покушамо, да створимо свој сопствени мали универзум у који ће моћи да стану сви градови које замислимо, цветне ливаде које се простиру у бескрај, једна кућица на врху планине, све у зависности од наших жеља. Да га креирамо ослањајући се искључиво на оно што будни сањамо, и да обавезно око њега изградимо заштитни…
Човек се саплиће о ивицу живота и све тако у круг (Миљана Живић)
Изданак Оправдај изданак мојих моштију ћутањем и јеком у возу коловоз испери сузама Не одричући се својих начела, своје правде Пространством непредвидљиве природе Чулом разнеси боје и поглед Прекини немир у себи Обасјај дан црном судбином Моја крв се ни не просипа тек тако лако, нестаје иза пруге, иза иструлелих и орђалих шина далековечних Прелазак…
Сизиф решава правописне грешке
Оловка Бојана Јокановића, теолога и илустратора из Добоја, не пише само срцем, већ и црта са жељом да чини добро и описмењава људе. На тој мисији неуморно истрајава четири године, цртајући илустрације на којима Сизиф решава правописне грешке. Повод нашег разговора за часопис Без лимита је његова прва књига 100 Сизифових правописних правила, која је…
Poezija na dijalektu (Jelena Ćirić)
Pa neeeeeeeema, to zadrto, zadrto do zla Boga zadrto! Ne mož’ ti da puštiš ja da budem u pravo jedanput, pa to ti je! Mooooora večito da bidne po tvojem el’ će propadne svet! E pa ne da može! Šta si mi se uždrečio tu?! Ima me saslušaš šta ću ti kažem, a nije da…
Андријана Антанасијевић: Осећам се одговорно да подигнем четкицу против онога што су боли моје душе и што није правда
Прва награда на овогодишњем, 57. Октобарском ликовном салону у Лесковцу, додељена је Андријани Антанасијевић, за уметничко дело Дно, једногласном одлуком жирија. Стање културе је непресушни извор инпирац ије младе уметнице, чија дела носе снажну поруку и могу се тумачити као крик савреме уметности која провоцира рецепијента да се пробуди и дела. Изложба јесењег салона је најстарија…
Читав се свет затварао у шуме ( Александра Стојиљковић)
Судим нам Судим нам по огорчености коју имамо за свет Судим нам Судим нам Да суд буде поређење (Назвали га ви песимизмом) Јесте исто Колико је ко удаљен од себе Судим нам Судим нам по загрљајима огољеним гола Судим нам и стењем што се боље није пресудило Колико је ко дао за другога Судим нам…
Само ће људи са снегом у очима разумети бол кад крене да се топи (Aлександра Пејић)
Како је то лепо некоме бити књига Бити нечија књига Бити књига Како је то дивно кад те неко чита И смисао обликује својим постојањем Бити некоме оно што он у теби види Бити књига Како је то чудно кад те неко држи на полици Брише са тебе прашину Подвлачи у теби цитате, Прочитана књиго…
У стварност гурни ме! Ко може у томе да те спречи?(Јелена Живановић)
Дукати Кристална кап, о коју се до пре неки час огледнуше стотине униформи зелених, које су ратови превели. Дотле! До те Недођије пусте, туђе и ничије. Пртећи белину језиву, дукати српски, расуше се се међ гњило хира вишег. Остављајући последње збогом, за њихове матери српске, стављајући прсте на изгубљену младост и часни…