Балетска уметност није само привилегија великих градова, у то се уверила многобројна свилајначка публика, која је у Културном центру Свилајнца уживала у најлепшим балетским делима која су извели професионални и признати балетски уметници. На концерту који је Центар за културу поводом Осмог марта – дана жена поклонио својим мештанкама наступили су Константин Костјуков и звезде београдског балета, Милан Рус, Мила Драгичевић, Олга Олћан, Игор Пастор и Теодора Спасић. Током вечери низали су се делови најлепших балетских сторија, од Успаване лепотице, преко Лабудовог језера и Краљице Марго, до Грка Зорбе и савременијих облика балета. Публика је балетске уметнике поздравила овацијама и вишеминутним аплаузом, на позив публике последња тачка је поновљена, а највећи аплауз припао је Костјукову. Од највеће звезде балетске уметности покушали смо да сазнамо зашто публика воли балет, али и да откријемо у чему се огледа балетски живот.
Претходни концерт имали сте у Јагодини, а Ваш гала концерт у Свилајнцу поклон је дамама овог града поводом Осмог марта. Како ви гледате на ту чињеницу ?
Волим да дођем у Свилајнац, наступао сам овде више пута. Овде постоје сви услови за извођење не само балетске него и друге уметности. Публика овде разуме језик балета и долази на балетске представе. Волим публику и волим пуну салу. Ми смо на овом концерту буквално дисали са публиком. Посебно волим да наступам у местима где приметим да публика посебно воли оно што ја радим.
Зашто сте се поред могућности да се бавите музиком и будете музичар ипак одлучили да живот посветите балету?
Пре него што сам одлучио да се бавим балетом, био сам у дилеми, да ли ми се можда више допада музика. На првим часовима балета, мени се више допало како жена која нас прати на клавиру свира, зато сам уписао музичку школу. Касније, када сам дефинитивно одлучио да се бавим балетом, ту више није било дилеме, јер сам са десет година кренуо у балетску школу. То је било давно, али сада сам ту и постигао сам све што сам себи зацртао. Веома сам задовољан својом каријером. Све што сам хтео имао сам прилику да одиграм, и то са којим сам све парнеркама радио, доказ је успеха моје каријере.
Како изгледа припрема за наступе једног балетског уметника?
Наш посао је, иако изгледа лак, у ствари веома тежак и припрема траје веома дуго, али то није само припрема за концерт. Начин нашег живота и припрема за нашу професију, подређени су одређеним елементима које ми морамо да радимо сваки дан. То су елементи из делова балетских тачака које смо вечерас приказали, јер од њих се ствара кореографија. Ми сваки дан радимо на томе, то се зове клас, то су основни кораци, методика на чему се заснива основа, односно база свих корака. Ми после делове тога лепимо и правимо кореографију. У принципу имамо основу, затим настаје кореографија и склапа се са музиком, да би на крају балетски играч био видљива партитура. Публика треба да оно што чује и види, и то у телу уметника. А ствар је кореографа како ће то да уклопи да би публика била задовољна. Кад се сва чула споје, онда публика то осети и то је успех.
Зашто је за Вас, како сте у више интервјуа рекли, Лабудово језеро Петра Илича Чајковског химна балета?
То је представа која ће заувек да буде хит. То није ништа ново и то нисам ја измислио, већ је то представа доказала. То је једна чаробна магија, где год у свету да је људи погледају једном, они долазе да је виде поново. То је неко невероватно чудо, где највећу улогу игра музика коју је Чајковски написао као једно генијално дело, затим кореографија. Занимљив је тај спој: претворити балерину у неку животињу и то изломити руке и направити јој другачији облик, другачију кореографију, необичну. Тада се деси неко чудо, које се речима не може објаснити. На неке представе људи оду једном и више не, на друге оду можда још једном, а овде је публици све јасно, све је видела и осетила и хоће поново то све да доживи. Ни ја то не умем до краја да објасним, али је вероватно то спој више генијалаца у једном тренутку и зато она на сцени живи више од сто година.
Глума и у балету има важну улогу, а Ви сте се поред глуме на сцени, опробали и испред камере?
Више сам пута се као глумац опробао и у Сенкама над Балканом, где сам играо Кнеза, и у Чеховљевим причама. Глума је део нашег живота и нашег посла. Балет без глуме био би само гимнастика. Мало је и другачије, јер постоји другачија концентрација и припрема за глуму испред камере. Међутим, лепо је када се нађеш мало и у другој професији. Можеш да сазнаш како ради редитељ, јер ја сам кореограф, а то је слично редитељу. Зато је важна та размена искустава, јер се увек може научити нешто ново. Било ми је веома интересантно и да будем поред глумаца и глумица који су велике звезде.
На сцени сте више од 30 година и савладали сте све балетске правце, што за многе балетске уметнике не буде случај. Шта најчешће саветујете младим колегама?
Пре свега, ако се одлуче за балет, битна је љубав. Да се баве оним што воле. Ако највише воле оно што раде, онда успех неће изостати. Не треба да губите време на оно што не волите да будете. Човек мора помало да буде фанатик за оно што ради и онда је успех загарантован.
Та љубав према игри нема везе са пореклом, ни са местом живљења, то је љубав према сцени, покрету и глуми, зато што су, како је то рекла Марта Грахам, плесачи гласници богова,а било која улога у изведби Костјукова у душама гледалаца оставља ванвременски траг.
Разговарао: Марко Мирковић
Фото: Центар за културу Свилајнац