Сваки је човек цитат својих предака, рекао је Ралф Валдо Емерсон. Тумачећи поетски рукопис Зорице Живановић, пажљивом читаоцу су се може учинити да чује грлени глас из прохујалих векова; глас својих предака који проговарају кроз њена дела. Отуда збирка песама Крилата земља твори дихотомију значења: с једне стране се збирка може посматрати као одраз вековима…
Ти си детињство, изгубљен рајски врт, први губитак и пожртвовање (Јелена Коцић)
Борба Борба је мост између јуче и сутра, Између слабе ноћи И тешког јутра; Између милион неуспеха, Милион и једног погрешног пута, Милион и два изгубљена адута Која си имао, Многима дао, опет себи одузео и стао. Некад нећеш веровати брату, оцу, мајци, Себи, Па ћеш помислити: Ма зашто и не би? Јер тај јаз…
Od onih sam nigde rođenih, sin plemena crnog kofera (Veljko Milanović)
ZVUK (pesma je nastala na osnovu istoimene kratke priče Davida Albaharija) Šta ćeš uvek, dragi, čuti? Tminu dele tačni trzaji dragog tona dok kao na tacni trepti misao ona zvuci dragi kraćim staju jedan, drugi to nestaju nastaje daljina postaje tišina. Večno tihi korak smrti. PUTNIK Od onih sam nigde rođenih sin plemena crnog kofera….
Divna Vuksanović: Pišem za maštovite i osetljive čitaoce koji čuvaju sećanje na detinjstvo
Divna Vuksanović, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, književnica i filozof, poeta sa dušom deteta i zvezdama u očima, kakve imaju samo oni iskreni tragači za smislom u ovom svetu besmisla: dalekim i sjajnim, pretočila je svoje poimanje sveta upoetsko-filozofsko delo Vetar sa zvezdane planine. Zvezdana planina je utočite onima koji neguju dete u…
Никола Марковић: Уметност је увек била ту да одагна проблеме, оплемени нас, лиши страха и на неки помало магијски начин отера мрак
Глобална слика света последњих месеци подсећа на дело мајстора готике – доминирају тамна палета, одсуство светлости и игра сенки. Уједињени жељом да сјајем стваралачке ватре отерају сенке у мрачне поноре у којима обитавају, уметници широм света су кренули у бој против невидљивог, али опаког непријатеља. Па уместо бојним копљем, кичицом и бојама, пером и стихом,…
Ти ниси са овога света. Етер је твој дом (Страхиња Трандафиловић)
I Сам ђаво ме је навео Да сваке вечери са надом Чекам јутро Када ћу те можда поново видети. II „Дани су се згурали, али никако нису могли проћи без ње. А и зашто би? Вишевековни загрљај Сунца, Саве и Дунава Пружио нам је најлепше.” I I I Тако те је…
Да ли би жиовт био леп да нема краја? ( Никола Благојевић)
РАНДЕВУ Трпео сам дане, ране, окован на тлу. Жалим за небом. Ми нисмо ту. Рандеву сам за себе снива. Размишљао сам често. Место држало ме није. Тебе желех близу, од тебе успео да кријем. Пије ме небо, што за њега жалим. Да ли се бојим? Мојим срцем те гледам. Сâм сам, ништаван и…
Можда смо сви помало Бекетови ликови (Александра Вукић)
О теби Немам пуно успомена На тебе. Пар шетњи парком, Неколико осмеха И мноштво слика на Којима ниси био ту. Не памтим те по шалама, По сновима које Заједно маштају отац и син. Памтим те по Неколико јела које смо Заједно скували када Сам био старији. Не памтим те по Твојим грубим рукама, Како ми…
Tamo gde počinje celo (Sonja Kovačević)
TAMO GDE POČINJE CELO Nas dvoje se tražiti nećemo ko moreplovci u potragu kad pođu za blagom pastir zbog ovce što ostavi stado lovac za zverkama kad krene tragom ko Sunce putanju svoju što zna jedno drugom u susret krenućemo ti i ja ko posle zime prolećni dan što dođe posle životavečni san neminovno mi…
Пролазност тражи сећање (Милица Буразор)
Када би тражио себе Када би тражио себе, ноктима би гребао бетон, зубима ситнио стабло Желео би да укопаш страхове изгубљених што прсте грчевито подижу, желео би да утишаш плач голих што молитвом траже последњи мирис крина, желео би да разбијеш звезде крвљу умазане, да угушиш месец у тегли страховите језе Када би…