ОГЛЕД ИЗ ОНОМАСТИКЕ Имао сам среће Што нисам први Створен Онда бих се Звао и човек И човечанство И морао сваком Створу Да доделим Достојанство Па да га као потпуног Пустим У рајско пространство У коме неће бити Имена другог Осим мог Смишљаног засебно За сваког Зато сам неспреман За оно што овоме следи Доказ сам да мисао Да човеку није добро Кад је сам Никада не бледи Али коју именицу Привезати Последњој човечици Пред којом се Не смем Устезати
Страхиња Костадиновић