Сећање на једног од најзначајнијих српских историчара књижевности са краја 19. и почетка 20. века, Андре Гавриловића, данас се чува захваљујући истоименој књижевној награди чији је конкурс у његовом родном месту Свилајнцу одржан десети пут у организацији Ресавске библиотеке.
Ова књижевна награда додељује се у две категорије, за приповетку и књижевну критику. Награда за приповетку као и прошле и ове године припала је песнику. Реч је о младом уметнику Шимону Цуботи, који живи и ради у Београду, а његова приповетка зове се Рејкјевик, у којој је, како жири у саопштењу каже, аутор представио свет кроз однос ониричких и психолошко‑болесничких визија, уз перспективу емотивно поремећених или уздрманих ликова и могућност текста у тексту.
Они који буду читали приповетку Шимона Цуботе препознаће да у њој има неких елемената магновења, сневања, неких заумних метафоричних предела у којима су смештени ликови. Он је те поетске концепте успео да вешто уклопи у прозу и тиме је и освојио све гласове жирија, каже Оливера Мијаиловић, члан жирија Књижевне награде и библиотекар Завичајног одељења Ресавске библиотеке у Свилајнцу.
Награда за књижевну критику припала је, како је жири у саопштењу написао, комплетно критички заокруженом есеју о књизи Арзамашко лудило. Аутори су ове године послали осврте на веома важне књижевне појаве или писце, како наше тако и иностране књижевности. Победила је Даница Ђокић из Јагодине, која је завршила Филолошки факултет и бави се писањем есеја, превођењем са енглеског и истраживањем у домену фолклористике. Њен рад је једно мало, веома луцидно истраживање романа наше списатељице Иване Димић Арзамашко лудило. Ми смо се сложили да је то један јасан критички став и да је веома корисно штиво, објашњава Оливера.
Похвале од афирмисаних аутора
Ове године је одзив за књижевну награду како организатори кажу био завидан, на конкурс је стигло 117 радова, не само из Србије већ и из Велике Британије, Немачке, Канаде, Француске, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Србије. Као и ранијих година приповетка је била заступљенија са више од 100 радова.
Ове године жири је радио у измењеном саставу: поред Оливере Мијаиловић, библиотекара Ресавске библиотеке, жирирали су и Татјана Јанковић, писац и главни и одговорни уредник часописа Кораци у Крагујевцу, као и Миломир Гавриловић, књижевни критичар из Београда.
Жири је увео нову свежину и нове критеријуме у оцењивање књижевних текстова. Резултат тога је, по речима организатора, да су аутори који су овде заступљени у ствари већ афирмисани писци и они су са радошћу поздравили конкурс. Неки од њих у одговору организаторима тврде да ће радо учествовати и у наредним годинама и да је ово један од најугледнијих конкурса последњих неколико година код нас.
Јубиларне Црте и резе
Из штампе је након проглашења победника изашао и зборник Црте и резе 10, у коме је заступљен 21 најуспелији рад приповетке и књижевне критике који су послати на конкурс. Организаторе веома радује чињеница да су млађи аутори ове године заступљени са веома савременом и квалитетном научном прозом.
Потрудићемо се да одавде из библиотеке, наше институције културе, велике библиотеке снабдемо са примерцима ових зборника, јер су управо ти радови корисни за младе истраживаче, историчаре књижевности и људе који се баве проучавањем теорије књижевности. Остали могу у првом делу зборника да уживају у лепој прози и да уоче пресек српске прозе ових година код нас, па и у Француској, Словенији, Немачкој или другим земљама одакле су наши аутори, где они живе и стварају на српском језику, додаје Оливера.
По идеји организатора, зборници су од прошле године обогаћени илустрацијом завичајних стваралаца. Ове године дела у зборнику илустровао је Владaн Јовановић Наф из Дубља који се бави стрипом, дизајном и илустрацијом и чији радови употпуњују читање заступљених радова у овом јединственом зборнику.
Пише: Марко Мирковић