У свом истраживачко-стваралачком раду највише се бавим сновима и несвесним делом свог бића, успостављајући специфичну комуникацију са собом, али и са светом око себе. Слика, као визуелна реч, одувек је била моћно средство комуникације. У себи и у својим радовима трагам за мистичним путевима, а крајњи циљ ми је извор за којим многи вековима трагају….
Речи искрзане, песме испеване (Страхиња Костадиновић)
УТЕХА Књига је на столу Глава на раменима Пркосим болу И злим временима МЕСО Наша је кућа Кућа деликатеса Сви смо Богу хвала Од крви и меса Ево срећног удеса Да нам се и добра Шницла дала И мали нам стан Читав обасјала БЕЗ ИНСПИРАЦИЈЕ Речи искрзане Песме испеване Идеје отказане Очи замазане Страхиња Костадиновић
Molitva protkana kroz svaki potez četkice (Milica Barba)
Ona ‒ jedna jedina, najveća! Majka, sestra, ćerka, žena! Ogromna moć ljubavi prema svemu i svakome, predstavljena u liku Majke Božje. U liku koji paralelno nosi svu tugu i svu sreću ovoga sveta. Taj svetliji od najsvetlijih odraza, lepši od najlepših ukrasa naših hramova! Ona koja nas gleda sa takvom nežnošću, da i neverujući padaju…
Проглашени добитници награде Града Ниша за најбољу дечју књигу у 2019. години
Награда Града Ниша за најбољу књигу за децу и младе у 2019. години, припала је Соњи Ћирић за роман Нећу да мислим на Праг и Дејану Алексићу за збирку песама Драма у подруму госпође Јоје. Једногласном одлуком жирија у саставу Пеђе Трајковића, песника и илустратора, Драгана Пешића Главашевића, професора књижевности и библиотекара и проф. др…
Креативност је начин погледа на свет
У организацији Анбокс хаба (Unbox) одржана је дебата на тему Пут кретивности и тиме је завшена прва сезона онлине серијала књижевних дебата. Учествовали су: Добросав Боб Живковић, књижевник и илустратор који је удахнуо живо(с)т Политикиним Забавнику, а уз чија дела су одраслемноге генерације, Немања Драгаш, књижевник и дипломирани драмски уметник и Урош Крчадинац, дигитални уметник….
Двоугао: Улога књижевности у развоју деце
Писац из читанке Пеђа Трајковић и књижевница Марија Маја Д. Недељковић својим стваралаштвом оплеменили су детињство многих генерација. Аутори су говорили о статусу дечје књижевности данас и њеној улози у развоју најмлађих. Који књижевни јунак је обележио Ваше детињство и по чему га памтите? Пеђа: Ја припадам генерацији која није журила да одрасте, те је имала дуго…
Хајде да се изгубимо у далеком граду (Ивона Савић)
Хајде да по асфалту проспемо боје, Да у градском парку засадимо цвеће, У ресторану да спремимо вечеру за двоје, И смејемо се, као да нас нико казнити неће. Хајде да пливамо у забрањеној зони, Да једемо јаја заједно са љуском, Да спавамо док аларм не престаје да звони, И уживамо док киснемо обасјани пљуском….
Пирот (Јована Денчић)
Овуј че причу испричам по нашћи, јер Пирот без пиротсћи дијалекат је ко човек без глас, видиш му лице, ал’ не и душу. Овој је наша застава, на њу чувена шара пиротског ћилима, што је једно од наши заштитни знаци, ал’ тој че зборим натам’. Причу би почела сас једно много убаво место. Место одокле…
Mač i Ljiljan (Nikola Đorđević)
Mučno podnoseći zrake podnevnog sunca, Vojvoda Plamen dokono je razgledao okolinu puta kojim je jahao. Njegov dorat je kaskao, radujući se otvorenom putu i slobodi. Vojvoda je prebacivao težinu s jedne na drugu nogu dok je pogledom obuhvatao plodna polja svojih poseda. Pod punom ratnom opremom i mačem za pojasom otpozdravljao je zajapurenim seljacima pored…
Kako preživeti Šekspira ili kako doživeti Šekspira u 21. veku ( Nevenka Balanesković)
Nedavno je niško Narodno pozorište u režiji Nikite Milivojevića na svom repertoaru imalo Šekspirovu komediju Kako mu drago, ili kako neki razumeju naslov, Kako vam drago, videći u tom naslovu Šekspirov pristanak na komercijalizaciju, tj. na udovoljavanje ukusu publike. Koliko je, dakle, ukus publike iz 16.veka, i to onaj po nižem kriterijumu, relevantan za ukus…