Hvalospev smrti Čujem ih svake noći kako jauču od bola. Njihovi sablasni vrisci dopiru negde iz dubine popucalih, i vlažnih zidova; More mi dušu, ne daju mi mira, I uporno pokušavaju da me sa sobom odvuku u najtamniji ponor. Ali ona; njen se vapaj najglasnije čuje; Ispunjen najdubljim užasima potonulih duša. Ona je…
Tragovi su moji putnici kroz vreme (Lazar Stanković)
MEMOARI JEDNOG STARCA Tragovi su moji putnici kroz vreme. Vešti kradljivci snova, od prašine istkani. Dva tvrdoglava saputnika u večitom dijalogu. Uspomene koje blede kao ptice odletele iz kaputa, spomenici koje proždere zub vremena. U lavirintima zaboravljenih gradova sejao sam mrvice nade: da iz njih prokliju semena svetlosti i pokažu mi put, da…
Alef (Aleksandra Stojiljković)
More je mirno. On svetluca. Srećan je. Bacam svoje preplanule kosti na njega Osećam kako ih hvata Skuplja mi struk oko struka I padamo vodi pozdrav suncu Ponavljanja Vidim svoje telo Kako tone Pozdrav školjki Izlazim svetlucava iz kade Počinjem da govorim pasji jezik Ličim na psa Borhes se smeje Kao da je to što…
Svet ne razume usamljene ljude (Nenad Kostić)
Vinsent Noćas sam plakao sa Vinsentom jer bojeviše nisu plave i žute, zvezde ne pružaju put ka životu, ka gore, daleko od patnje za sobom. Svet ne razume usamljene ljude, njima je samoća kao drugi dom, dok pate kada im se sreća ruga što u sebu nemaju mržnju i zlo. Oh, voleo bih da mu…
Зорица Живановић: Дела остају као сведочанство да смо постојали
Сваки је човек цитат својих предака, рекао је Ралф Валдо Емерсон. Тумачећи поетски рукопис Зорице Живановић, пажљивом читаоцу су се може учинити да чује грлени глас из прохујалих векова; глас својих предака који проговарају кроз њена дела. Отуда збирка песама Крилата земља твори дихотомију значења: с једне стране се збирка може посматрати као одраз вековима…
Ти си детињство, изгубљен рајски врт, први губитак и пожртвовање (Јелена Коцић)
Борба Борба је мост између јуче и сутра, Између слабе ноћи И тешког јутра; Између милион неуспеха, Милион и једног погрешног пута, Милион и два изгубљена адута Која си имао, Многима дао, опет себи одузео и стао. Некад нећеш веровати брату, оцу, мајци, Себи, Па ћеш помислити: Ма зашто и не би? Јер тај јаз…
Od onih sam nigde rođenih, sin plemena crnog kofera (Veljko Milanović)
ZVUK (pesma je nastala na osnovu istoimene kratke priče Davida Albaharija) Šta ćeš uvek, dragi, čuti? Tminu dele tačni trzaji dragog tona dok kao na tacni trepti misao ona zvuci dragi kraćim staju jedan, drugi to nestaju nastaje daljina postaje tišina. Večno tihi korak smrti. PUTNIK Od onih sam nigde rođenih sin plemena crnog kofera….
Divna Vuksanović: Pišem za maštovite i osetljive čitaoce koji čuvaju sećanje na detinjstvo
Divna Vuksanović, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, književnica i filozof, poeta sa dušom deteta i zvezdama u očima, kakve imaju samo oni iskreni tragači za smislom u ovom svetu besmisla: dalekim i sjajnim, pretočila je svoje poimanje sveta upoetsko-filozofsko delo Vetar sa zvezdane planine. Zvezdana planina je utočite onima koji neguju dete u…
Никола Марковић: Уметност је увек била ту да одагна проблеме, оплемени нас, лиши страха и на неки помало магијски начин отера мрак
Глобална слика света последњих месеци подсећа на дело мајстора готике – доминирају тамна палета, одсуство светлости и игра сенки. Уједињени жељом да сјајем стваралачке ватре отерају сенке у мрачне поноре у којима обитавају, уметници широм света су кренули у бој против невидљивог, али опаког непријатеља. Па уместо бојним копљем, кичицом и бојама, пером и стихом,…
Ти ниси са овога света. Етер је твој дом (Страхиња Трандафиловић)
I Сам ђаво ме је навео Да сваке вечери са надом Чекам јутро Када ћу те можда поново видети. II „Дани су се згурали, али никако нису могли проћи без ње. А и зашто би? Вишевековни загрљај Сунца, Саве и Дунава Пружио нам је најлепше.” I I I Тако те је…