О изложби уметнице Стефане Стојковић у Нишу ових дана се много говори, не само због њеног талента већ и због избора мотива. Изложба слика под називом „Наслеђе” била је повод нашег разговора, а ми смо искористили прилику да питамо уметницу колико нам је битно културно‑историјско наслеђе и како се опходимо према њему. Реци нам нешто…
Grob odiše slavom i uspomenama (Marija Trifunović)
Vratimo se. U prošlost. Tamo gde more zapljuskuje svoju obalu. Tamo gde talasi miluju stene. Tamo gde ljudi i dalje žive znajući o nama, Srbima, više nego i mi sami. Tamo daleko… Čudan smo vam mi narod. Navikli smo na borbu za život. Navikli smo na rat. Spremni da u nekoliko ofucanih torbi, sa pokrpljenim…
Неколико питања о језичкој острашћености или покушају родног освешћивања (Стефан Симоновић)
Закон о родној равноправности донео је бројне негативне коментаре у широј јавности. Чини се да се међу противницима уопште и не покушава расветлити узрок доношења Закона и евентуалне промене којe исти може донети. Свесни чињенице да је проблем комплексан, будући да се може сагледати кроз призму различитих феномена (језички, социолошки, културолошки, правни итд.), овде дајемо…
Човек (Jован Ђорђевић)
Било је необично топло те новембарске ноћи када сам одлучио да посетим смрт. Ни мање ни више, чекала је испод моста једну девојку да скочи и да се утопи. То је тако безазлено. Сматраш да ћеш побећи од нечега, а заправо си све време ту, на земљи, као и све оно што је постојало и…
Plamen na tamnom mestu praživota (Ivana Jovanović)
Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima, a noći o boljim danima, da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju, kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…
Награда „Малени цвет“ припала делима „Црна птица” и „Лука каже”
Награда Града Ниша за књижевност за децу и младе „Малени цвет“ за најбољу књигу у 2020. години, припала је делима „Црна птица“ Александре Јовановић и „Лука каже“ Срђана В. Тешина. Награђени аутори су по први пут писали за децу. Жири за доделу награде је о роману „Црна птица“ ауторке Александре Јовановић, написао „ у питању…
На доковима града (Јован Младеновић)
АРХИВСКИ СУСРЕТ СА ПРОФЕСОРОМ ФИЛОЗОФИЈЕ У КАФЕУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ 1952. 1972. 2018. / За Л. Прошића, у блеску тмине!/ * Празнина је бескрајна! Она нас окружује! Зато су немири наши и та врева вечерња и снови, и наслућивања сва ! / Л. Прошић,из Генеративних песама/ I. Гордана Т, Бранко М . Лука П. / Алманах…
Магдалена (Ивана Стојановић)
У тамној води реке огледала су се зелена дрвећа која су се више нагињала ка њој. Због њиховог зеленила и вода је добијала зелену боју помешану са наранџастом бојом сунца, које се тек успињало на плаво небо. У даљини се налазио стари млин који је одавно престао да ради. Сада је своје рушевине огледао у дубоком кориту реке…
Mrak tuđih neznanja (Nenad Kostić)
Nove pesme Pišem nove pesme da se njima ogrnem. Kada mi bude hladno, kada budem usamljen i nevoljen od ljudi i sebe. Kada bude nevidela vodiće me za ruku. Moje kosti i moja krv, kada ne bude mog tela, nova koža da je obučem. I kada ne bude glasa, biće mojih reči zvuk. Moje oči da gledam kada…
Зимски тренутак (галерија фотографија Анђеле Цветковић)
„О, када би пронашли нешто“, рекла сам изненада несвесно, „ када би пронашли нешто чиме би се могле конзервисати успомене, као неки укус или мирис! И кад се успомене никад не би истрошиле, не би избледеле, да можемо кад нам је воља извадити боцу, извући запушач и поново преживети протекли тренутак!’“ (Дафне ди Морије, „Ребека“)…