Често људи теже остављању добрих трагова за собом по којима ће их памтити будућа деца. Не каже се џаба да је човек жив докле год се прича о њему и његовим делима. Али наравно та дела морају бити добра, јер се људи по доброме памте. Зато се кроз живот треба трудити дубоко остављати те трагове….
Одржан меморијално-хуманитарни концерт у знак сећања на Јована Веселиновића
У знак сећања на Јована Веселиновића организован је меморијално-хуманитарни концерт „Јованово сунце”, од стране „Štek House-а” и бенда „Hazel”, чији је Јован био члан. Уместо карте посетиоци су донирали новац за лечење двогодишње девојчице Таше Вучковић. „Желели смо да скренемо пажњу на безбедност младих у граду и дамо акценат ’Amber alert’систему. Друга страна концерта је…
Зачала ка Теби (Наталија Раковић)
Где си? Уморна сам, изађи! Како бих те нашла када те никад нисам видела? Та игра коју водиш је врло незахвална… * Пресекао ме је врисак из таме Бројала сам до десет Полако, пажљиво, пре но што те угледам Ти као да си само чекао знак На самом почетку тако сигуран На свечаном отварању…
Први Фестивал дипломског филма у Нишу
Први Фестивал дипломског филма почиње у среду, 18. августа, и биће одржан у дворишту Универзитета у Нишу, у организацији Студентског културног центра. Цена улазнице је 200 динара. Фестивал ће трајати три дана – од 18. до 20. августа. Том приликом посетиоци ће моћи да погледају шест дипломских радова младих редитељки са различитих академија у Србији. Радове ће оцењивати стручни жири и…
Речи које образују ореол (Тања Трашевић)
СТИХОВАНИ ОРЕОЛ Празник је када осетим тебе и твоју близину. Љубав ме преплави и излази из мог погледа тражећи пут ка теби. Као песма ушао си у мој живот и оплеменио га. Речи круже у космосу и образују ореол око твоје главе. Стављам га с нежношћу, иако разум каже друго. Смисао ми диктира љубав и…
Између кистова Вељка Веселиновића
Кажу да слика говори више од хиљаду речи, а живи доказ да и дан-данас постоје млади људи који се са пуно страсти баве сликарством и уживају у њему јесте шеснаестогодишњи Вељко Веселиновић из Ниша, ученик Уметничке школе. Сликањем и цртањем бави се још одмалена; почео је из хобија, да би на крају досегао ниво хиперреалистичности….
Свете мошти крила су Србије (Сузана Трифуновић)
Украо сам са росних поља последњи загрљај сунца, земљо моја. И дан-данас устанем кад причам о теби, о твом терету који лежи закопан дубоко испод маслачка и камилице. О твојим сузама које заливају пролећно цвеће, о твојим рукама избоденим трњем. Човек је проклет. Проклет да преживи, а можда не би требало. Проклет да гледа како…
Anđeli sa fresaka (Milica Milenković)
Zimski dvorac, Sankt Peterburg, Rusija, pre Velikog rata. „Kapetan Prve klase, doktor Andrej Kuznecov”, objavio je bliski prijatelj svečano pred kraljem Nikolajem, na šta se kralj očinski obradovao, „magistriraće uskoro farmaciju”, nastavlja sa pohvalama prijatelj, na šta se kralj još više uzbuđuje, pomislivši na malog Alekseja koji boluje od hemofilije. Međutim, to je porodična tajna, i on ne zna kako da započne…
Balerina (Radmila Vojinović)
Učiteljice vole štrebere. Sedela sam u prvoj klupi, stalno sam držala dva prsta u vazduhu, nadahnuto recitovala, bila predsednik razredne zajednice i išla po dnevnik i kredu u zbornicu. „Jovićeva”, rekla mi je učiteljica, „ostani posle škole i poradi malo gramatiku sa Simićevom.” Darja Simić sedela je u poslednjoj klupi. Učiteljica je pogurala decu iz…
Uzvišena (Ognjen Stanković)
Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca. Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash