BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • KRITIKA
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Храброст на реверу (Невена Милосављевић)

Posted on 06/09/202106/09/2021 by BEZ LIMITA
Сунчани сан 
 
Мој сан се пробудио
хода к мени
окупан сунцем
и просипа ми одлуке по плочнику
Мој сан дечијег лица, с пар бора мрштилица
и неколико седих у класју
 
Кад си се усудила да се вазнесеш у грудобољу
– ово нису времена боемских болести
умиру људи, али још нико умро није од немира
од онда кад су се душевне боли
именовале психологијом
 
Није то исти љесак, стварност је суштаствена
разбокорена и чулна, као Примавера
радије бих у снове, храброст је неизлечива мана
а ја је носим на реверу као извезени божур
 
О, класје моје, међу увојцима
хиљаде макова трну ми пред очима
твоја сенка ми засипа свод
 
И сад си сунце
које хода к мени
окупано сном ‒
 
а ја као Прометеј прикован за Кавказ
који не жели да га ослободи нико
од сунчаног сна
Поезија у твојим очима
 
Поезија у твојим очима, 
замрла реч. 
Одупирем се дуго том признању, 
нема ничег испод пене, 
то пенуша празнина 
и порицање.
 
Поезија у твојим очима, 
гипко лелуја. 
Ја доцртавам стварност тренуцима, 
измаштам додир иза паравана, 
погрешно тумачим знакове, 
којих нема на путу.
 
Поезија у твојим очима, 
што забуном исушује море, 
што песника води у лудост, 
што шкољке води у смрт. 
Ноћас сам Јуда својих жеља.
Ноћас се одричем... песме!
unsplash
Орден за пораз
(Мики Антићу)
 
Поносно носим свој бол
као Орден сребрне звезде,
што је без напрстка зора
пришила на ноћне грудобоље.
 
Остао си ми најлепши пораз
у рату, на чијем се фронту
у пресудном часу
срце у засенак повукло.

Невена Милосављевић

Из збирке Источник (АСоглас издаваштво, 2020)

насловна фотографија: unsplash

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
  • ОДБЕГЛИ ДЕДА МРАЗОВ ПОМОЋНИК
©2022 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com