Сусрет У непрегледном пространству времена срешћемо се, можда некад. Нећеш ме познати. Ни ја тебе. Не верујем у тако дуго сећање. Можда ће се појавити искра детињства у твоме оку, на мојој коси, и заборављена слика трепнути за часак, па ишчезнути у таму заборава. Можда ћемо се само погледати мислећи притом на своје проблеме и наставити пут у будућност, да тражимо ново предсказање. Нећеш ме познати. Ни ја тебе. Не верујем у тако дуго сећање.
Слутња Нестаћеш ноћас кад оду и ласте, срцу кад угасиш последњи плам, у мени ће почети, сигурно знам, љубав да умире, а туга да расте. Спустићеш нежно као паперје последњи пољубац на моје усне. Зима ће, слутим, ледена доћи и падати на земљу снежно бисерје. Склопићу очи да више не моле, наредит’ да јецај стиша, али из срца, облака мутног дуго ће, дуго, падати киша.
Суморна песма У тој магли мисли што лебди над нама изумиру тежње, моје жеље, наде. Без икакве моћи да отклони вео и срце ми у тај понор паде. Само очи једва назиру далеко светлу траку пута ког видети су хтеле. Неку јесен, неку кишу, блато неко, влажне хризантеме што су давно свеле. Само руке негде безнадежно хрле да дохвате оно што не могу таћи. Птице су на уснама полако умрле, не нашавши песму што су хтеле наћи. У том немом болу и време је стало, занемело можда пред пространством туге. Само сузе теку, то сад небо плаче, без иједне птице, без иједне дуге.
Песме су објављене у збирци, ,,Трагови на души” (2020) Центар за културу у уметност Алексинац
Биографија:
Весна Пешић рођена је 1961. године у Београду. Пише поезију за одрасле и децу, ову другу нарочито откад је син у основној школи почео да се бави рецитовањем. У међувремену је одрастао и то га више не занима, али она би желела да њене песме рецитују нека друга деца.
„Трагови на души” су њена прва збирка песама. Поезија јој је објављивана у преко седамдесет зборника у земљи и иностранству.
Осим поезије воли да пише и путописе и нада се да ће у животу и за то имати довољно прилика. Живи и ради у Нишу.
Насловна фотографија: Unspash
Bravo Vesna!👌👍💪