„Ово је заповијест Моја: да љубите једни друге као што Ја вас љубим. Од ове љубави нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје” (Јеванђеље по Јовану 15: 12–13). Некада праве приче почињу тек када онај ко их прича изненада заћути… кад занеми, или му глас утихне, савладан успоменама. Један је човек дошао…
Гушење смогом и гневом (Иван Петровић)
Пролеће је стигло Време је да ишчупаш мождину из кичме и бациш је у поље да је прогута трава. Посади своје очи у ласте да ти никне поглед у свет. Стави мозак у вазу, нек ти соба мирише на зумбул. Предај лобању пчелама, нек у њој створе кошницу. Проспи своју крв у реке да…
Храброст на реверу (Невена Милосављевић)
Сунчани сан Мој сан се пробудио хода к мени окупан сунцем и просипа ми одлуке по плочнику Мој сан дечијег лица, с пар бора мрштилица и неколико седих у класју Кад си се усудила да се вазнесеш у грудобољу – ово нису времена боемских болести умиру људи, али још нико умро није од немира од онда кад су се душевне боли именовале психологијом Није то исти љесак, стварност је суштаствена разбокорена и чулна, као Примавера радије бих у снове, храброст је неизлечива мана а ја је носим на реверу као извезени божур О, класје моје, међу увојцима хиљаде макова трну ми пред очима твоја сенка ми засипа свод И сад си сунце које хода к мени окупано сном ‒ а ја као Прометеј прикован за Кавказ који не жели да га ослободи нико од сунчаног сна Поезија у твојим очима Поезија у твојим очима, замрла реч. Одупирем се дуго том признању, нема ничег испод пене, то пенуша празнина и порицање. Поезија у твојим очима, гипко лелуја. Ја доцртавам стварност тренуцима, измаштам додир иза паравана, погрешно тумачим знакове, којих нема на путу. Поезија у твојим очима, што забуном исушује море, што песника води у лудост, што шкољке води у смрт. Ноћас сам Јуда својих жеља. Ноћас се одричем… песме!…
Од „Какофоније” до Паноније – промоција романа Катарине Сарић
Књижевница Катарина Сарић из Будве започела је панонску турнеју на којој је представила свој роман „Какофонија”, користећи перформанс као средство уметничког израза. Турнеја „Би-Би на шору” започела је у Апатину и обухватила још пет градова: Нови Сад, Сомбор, Оџаке, Кулу и Суботицу. Замишљена је као путујући караван у оквиру ког се ауторка публици представила литерарно-сценским…
C(в)ет бубњева Ђорђа Хартла
Ђорђа Хартла, члана групе „Coffee Shop Kollektiv”, публика је имала прилике да види за бубњевима на затварању овогодишњег „Нишвила”. Овај млади и перспективни музичар има испред себе још много наступа, фестивала, километара и удараца на бубњевима, а у разговору нам је открио како је заволео овај инструмент. У свет музике ступио је веома рано, а,…
Šapati kriju spoznaju (Nina Milenković)
O nama O nama neće snimiti film niti ćemo dobiti koji red u pesmi Valjarevića neće se ulica nazvati po našim revolucijama koje smo smišljali u noći niti će slaviti dan kada smo se nečujno jedan drugome obećali neće pamtiti naša imena niti će naš lik ostati u kamenu po nama neće pisati memoare i putopise nećemo biti kao daleki predeli priče koje se pričaju uz vatru neće…
Obrisi (Anđela Cvetković)
„Gledao je oko sebe kao da prvi put vidi svet. Lep je bio svet, bio je šaren, neobičan i zagonetan, bio je svet! Tu je bilo modro, tu žuto, tu zeleno, plovilo je nebo i reka, stajala šuma i gorje, sve lepo, sve zagonetno i magično, i usred toga on, probuđen, na putu k samome…
Fantastična historija u zbirci priča „Čudo u Ulici Omera Maslića”, Jasmina Agića (Nenad Kostić)
Knjiga: Jasmin Agić, Čudo u Ulici Omera Maslića, Sarajevo, Buybook, 2021. Kritika je prvobitno objavljena na sajtu Bookstan. Iskustvo čitanja nove zbirke priča Jasmina Agića, ne samo da pokazuje da autor verno ostaje i prati svoju poetiku već pokazuje i da se njegova proza može iznova ponovo učitavati kroz prizmu konvencionalnog, ali i posve novog načina pisanja….
Марина (Миљана Цветковић)
Брзо гасим аларм и устајем из кревета. Једва чекам да изађем из ове куће. Нисам успела да се одржим ни три секунде на ногама, колена ми заклецаше и постаде ми црно пред очима. Данас морам нешто да поједем иначе више нећу моћи ни да ходам. Враћам се на кревет и бројим до десет, а онда…
У непрегледном пространству времена (Весна Пешић)
Сусрет У непрегледном пространству времена срешћемо се, можда некад. Нећеш ме познати. Ни ја тебе. Не верујем у тако дуго сећање. Можда ће се појавити искра детињства у твоме оку, на мојој коси, и заборављена слика трепнути за часак, па ишчезнути у таму заборава. Можда ћемо се само погледати мислећи притом на…