Хајде да покушамо, да створимо свој сопствени мали универзум у који ће моћи да стану сви градови које замислимо, цветне ливаде које се простиру у бескрај, једна кућица на врху планине, све у зависности од наших жеља. Да га креирамо ослањајући се искључиво на оно што будни сањамо, и да обавезно око њега изградимо заштитни…
Категорија: AUTORI
Човек се саплиће о ивицу живота и све тако у круг (Миљана Живић)
Изданак Оправдај изданак мојих моштију ћутањем и јеком у возу коловоз испери сузама Не одричући се својих начела, своје правде Пространством непредвидљиве природе Чулом разнеси боје и поглед Прекини немир у себи Обасјај дан црном судбином Моја крв се ни не просипа тек тако лако, нестаје иза пруге, иза иструлелих и орђалих шина далековечних Прелазак…
Poezija na dijalektu (Jelena Ćirić)
Pa neeeeeeeema, to zadrto, zadrto do zla Boga zadrto! Ne mož’ ti da puštiš ja da budem u pravo jedanput, pa to ti je! Mooooora večito da bidne po tvojem el’ će propadne svet! E pa ne da može! Šta si mi se uždrečio tu?! Ima me saslušaš šta ću ti kažem, a nije da…
Андријана Антанасијевић: Осећам се одговорно да подигнем четкицу против онога што су боли моје душе и што није правда
Прва награда на овогодишњем, 57. Октобарском ликовном салону у Лесковцу, додељена је Андријани Антанасијевић, за уметничко дело Дно, једногласном одлуком жирија. Стање културе је непресушни извор инпирац ије младе уметнице, чија дела носе снажну поруку и могу се тумачити као крик савреме уметности која провоцира рецепијента да се пробуди и дела. Изложба јесењег салона је најстарија…
Читав се свет затварао у шуме ( Александра Стојиљковић)
Судим нам Судим нам по огорчености коју имамо за свет Судим нам Судим нам Да суд буде поређење (Назвали га ви песимизмом) Јесте исто Колико је ко удаљен од себе Судим нам Судим нам по загрљајима огољеним гола Судим нам и стењем што се боље није пресудило Колико је ко дао за другога Судим нам…
Само ће људи са снегом у очима разумети бол кад крене да се топи (Aлександра Пејић)
Како је то лепо некоме бити књига Бити нечија књига Бити књига Како је то дивно кад те неко чита И смисао обликује својим постојањем Бити некоме оно што он у теби види Бити књига Како је то чудно кад те неко држи на полици Брише са тебе прашину Подвлачи у теби цитате, Прочитана књиго…
Где колапси своје мачеве укрштају (Јована Ђокић)
Музика на радију И онда сазнаш. Да праве љубави нису суђене. Да је срећа пролазна попут годишњег доба. И да после ње остаје кап црног вина и по која суза низ образе. Туга коју волиш део је тебе. Ватра на коју се опечеш. Жар који волиш. Ожиљак који носиш. Писати о греху из прошлости и…
Have I ever passed you by? Have you waited ever since? (Nevenka Balanesković)
THAT MORNING’S BEAUTY Tamely and softly walks the morning Over the blades of endlessly green grass. It left the night and me scorning the sorrow which will never pass. It was the dweller beyond the colour, for years and centuries forgotten, frozen in the lakes, dark and polar, but suddenly in your eyes…
Стопама писца из далека
Лауреат престижне књижевне награде Рамонда сербика, Владан Матијевић, представио је публици своје стваралаштво у среду, 18. септембра, у Легату Сремац–Миљковић. Ауторско вече нашег познатог НИН-овца одржано је у оквиру Међународне књижевне колоније Сићево, културне манифестације која има традицију дугу скоро три деценије. О књижевном опусу вишеструко награђиваног писца говорили су Предраг Петровић и Мирјана Бојанић Ћирковић. Овај…
Ковчег блага (Ивана Стојановић)
Чика Раде је седео поред прозора и немо посматрао крупне пахуље како усковитлано лете по ваздуху у смирају дана. Поред фотеље је стајао мали сточић на коме се налазила књига и шоља чаја. Чика Радетов пас Оскар дремао је поред сточића, уљуљкан мирисом липиног чаја и тихим пућкањем чорбе на шпорету. Обојица су ћутала. Ћутала…