L’ambition tancée François Tristan L'HERMITE Recueil : „La Lyre” Aux rayons du soleil, le paon audacieux, Cet avril animé, ce firmament volage, Étale avec orgueil en son riche plumage Et les fleurs du printemps, et les astres des cieux. Mais comme il fait le vain sous cet arc gracieux Qui nous forme d’Iris une nouvelle image, Il rabat tout à coup sa plume et son courage Sitôt que sur ses pieds il a porté les yeux. Homme, à qui tes désirs font sans cesse la guerre Et qui veux posséder tout le rond de la Terre : Vois le peu qu’il en faut pour faire un monument. Tu n’es rien que l’idole agréable et fragile Qu’un roi de Babylone avait vue en dormant, Ta tête est toute d’or, mais tes pieds sont d’argile.
Ukoreno častoljublje Fransoa Tristan L' Ermit Suncem sjaji odvažnog pauna perje, Živahni april i nestalnog neba svod, Raskoši prizor, šepurni, oholi hod Cvetovi proleća i zvezda biserje. Pod ljupkim lukom taštinom je sjao Kô novo obličje boginje Iride, Odjednom sklopi perje i hrabrost pride, Čim mu je ozgo na noge pogled pao. Ti, na kojeg želje vojuju bez kraja, Koji bi da za se krug zemaljski skraja, Malo šta od toga za spomenik biva. Idol jesi ljupki kom je trošnost plata Vavilona vladar kojeg u snu sniva, Glava sva od zlata, a noge od blata[1].
[1] Referenca na starozavetnog proroka Danila i san cara Navuhodonosora, svojevrsno istorijsko predskazanje šta će biti s njegovim carstvom. Navuhodonosor je sanjao kip čija je glava bila od zlata, a ostali delovi od drugih manje vrednih metala, dok su stopala bila od blata (pomešanog s gvožđem). Vavilon je bio to „zlatno” carstvo, a potom su usledile Medo-Persija (srebrna prsa i mišice), Grčka (bakarna bedra) i četvrto carstvo od gvožđa (Rim se ne pominje po imenu) i na kraju stopala i 10 prstiju, „koje od kala, koje od gvožđa” (trebalo bi da to budu naslednici Rimskog carstva). Tako zadnji stih pesme „Ukoreno častoljublje” opisuje pauna i njemu sličnog coveka koji je iznenađen kad zlatnom glavom ugleda stopala od blata.
Sa francuskog prevela: Nevenka Balanesković
Recezent: dr Nermin Vučelj, profesor francuske književnosti
