Moć straha je neizmerna. Kontroliše umove, postupke, živote, pa i budućnost. Kontrolisao je i njihovu. Vetar je silovitno duvao, povijajući odavno izlomljene, gole grane trulog drveća. Nebo je bilo ispunjeno cementnim oblacima, ali se znalo da kiše neće biti. Nijedna kap nije pala mesecima. Ona je sporo koračala ispucalom zemljom, ostavljajući mizerne, skoro neprimetne tragove…
Zaostali ukus u ustima (Anđelija Arbutina)
Svom težinom naslonila se na vrata koja su se cvileći otvorila. Gazila je vazdušastu mahovinu, ostavljajući kaljave stope za sobom. Vazduh je bio težak, zidovi su odavali prazninu, a muk je bio svuda, u svakoj pukotini. Toplim dlanovima klizila je po hrapavom zidu sve dok sveže nalakirani nokti nisu pritisnuli prekidač i trepavice se ispunile…
СТВАРНОШЋУ ОЖИВЉЕНА И ОТЕЖАНА ПРИЧА или ДЕРИДИЈАНСКА ПОЛЕМИКА О ПЛАТОНОВОЈ ТЕМИ У КАФКИЈАНСКОЈ АТМОСФЕРИ СТВАРНОСТИ
(Владан Матијевић, Слобода говора, Београд: Лагуна 2020) Од паратекста Слободе говора до последњег питања са 300. стране, у кафкијанској атмосфери романа сведочимо у исти мах античкој и савременој сцени суђења речи коју је међу првима, аргусовски и језгровито приказао Платон у дијалогу Федар или О лепоти;[1] на сред суднице историје писана реч достојанствено ћути (или…
Проглашен добитник награде Бранко Миљковић
Књижевна награда Бранко Миљковић за најбоље дело поетког израза у 2019. припала је Ненаду Милошевићу за збирку поезије Песме из лимба,у издању Културног центра Новог Сада. Награду традиционално додељује Град Ниш, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, у организацији Нишког културног центра. Једногласном одлуком жирија у саставу проф. др Горана Максимовића, Драгана Бошковића и…
Ружо моја (Јована Радовановић)
Шетам улицом. Дечји смех одзвања. Скачу, трче, јуре се. Родитељи гледају већ своја посла. Скупили се у нечијем дворишту, у летњиковцу. Чини ми се да су гледали неки видео на телефону. Прилази дете, каже: – Тата, тата, хајде да се играш са нама. Буди наш ледени деда. – Касније сине, видиш да гледам нешто. Имаш…
Бицикл професора Пуше (Ивана Стојановић)
Двадесети је април, лето Господње 2020, други дан Ускрса. Помало облачно и прохладно, киша само што не почне да пада, а сиви облаци прекривају небо. На снази је забрана кретања, полицијски час због епидемије коронавируса. Мало Власотинце је тихо, град је пуст, а кеј на Власини тако усамљен, миран и сабласно празан. Једино ту тишину…
МАТЕРИЈАЛИЗОВАНА СЛИКА ДВА СИСТЕМА (Бора Радосављевић)
У Јагодину сам дошао половином 1963. године. Запослио сам се као новинар у Фабрици каблова, после дипломирања и одслужене војске, без икаквог радног искуства. Моје интересовање тада било је окренуто послу и људима, град ми је био обичан, незанимљив. Обична српска паланка коју можеш препешачити за пола сата, у свим правцима. Ипак, кад сада бацим…
И ходаћемо по киши, мећави и сунцу до краја, до краја битке, до задње жртве, до голготе која нас чека (Сузана Трифуновић)
Вијоре се барјаци! Код нас Срба је тако. Кад се веселимо, машемо тробојкама. Кад умиремо, испраћају нас два барјака. А данас је тај дан! Нека хладноћа се увукла у кости. Стојим у цркви са леве стране. Слушам свештеникову беседу. Оче, благослови! Благослови нас који стојимо савијених глава. Грешници смо, браћо и сестре. Је л’ вас…
Ово ми је она ноћ када престајем да будем храбри ратник свакодневне колотечине (Марија Веселиновић)
Ноћ Ово ми је она ноћ када бих да умрем за све који живе у мени. Али не због њих, већ због мене. Ово ми је она ноћ када маловерје ступа на снагу и одмотава клупче још одавно склопљених страхова. Али не оних од којих свет постаје мрачан, већ оних због којих ја не…
Светлост „Тамног вијалета”
И би светлост. То је постулат групе студената који кроз призму религије, културе и уметности свакодневно доказују да нас праве вредности не могу напустити све док ми не напустимо њих. Љубав према писаној речи и вредностима високе културе изнедрила је портал Тамни вилајет, настао у оквиру часописа Сазнање. Ако прелистате његове стран(иц)е зажалићете јер сте…