IZ STARE ŠTAMPE FILM I POZORIŠTE POEZIJA PROZA POZVANI SMO – BILI SMO NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI GALERIJA Elektronski časopis BEZ LIMITA – Impresum Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Urednici: Msr Jelena Jocić, doktorand na smeru Mediji i društvo Dušan Petrović, student Srbistike Recenzenti: Doc. dr Mirjana Bojanić Ćirković, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Msr Jelena Jocić, doktorand na…
„NIŠVIL” U GRAFITIMA
U pauzi između strimovanja „Nišvila 2020” uživali smo u razgledanju grafita sa motivima ovog značajnog međunarodnog festivala džez muzike.
Neosetno vajanje ličnosti (Ivana Jovanović)
Tren Nismo bili ni istih godina Dok su se u Istri lomili talasi, A u Dubrovniku rušili bedemi kao domine, Nismo bili ni iz istih svetova Dok su se lednici topili, A na Mont Everestu nicale prve biljke, Nismo bili ni nalik – Dok je njemu svitalo, Meni je sumrak ljubio kapke, Dok su meni…
Скулптура у дрвету (Алекса Петровић)
Одмалена сам волео да правим ствари, али сам релативно касно спознао своју љубав према дрвету и ономе што од њега у мојим рукама може настати. Зовем се Алекса Петровић, имам 22 године и бавим се скулптуром у дрвету. После завршене средње електротехничке школе уписао сам студије Mашинског инжењерства. Убрзо сам схватио да би бављење физиком…
„Мал е човекот / кога големината му е земна.” (Андреј Јанков)
Човек Биди нем и слеп кога љубов даруваш, кога зад себе дело оставаш кога туѓо срце стоплуваш. Само со срцето ќе почувствуваш, дека тогаш човек си. Зборови Не им ја познаваш моќта. Ах, тие зборови огнени стрели и медени капки. Сила им даваш, па им ја одземаш, па ги наградуваш па ги…
На јесен премијера једног дела анимираног филма о Вуку Караџићу
Међународна колонија анимираног филма за децу и младе Пантелеј ове године се одржава по 14. пут. Осмишљена је тако да окупи децу и младе из Ниша, региона и иностранства на једном месту, како би уз помоћ предавача радили на неким заједничким темама из области анимације. Тема овогодишње колонијe је лик и дело Вука С. Караџића….
То је моје тужно племе, усуд нам је тешко бреме (Вељко Милановић)
Праоче, те питам, твари, тешко Луна док крвари што је гоне вуци тамни из сви’ они’ бајки давни? Зашто сузе, токе сјајне очи њене плачу бајне? Што их лије као кише једну, другу, све навише? Док су оне горе ишле под груди јој беле сишле деца њена изгубљена, заробљена од времена. Сва су деца ликом…
Назначење од градитеља дато (Милутин Попадић)
СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре. Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато. Свако време бреме своје носи, свако…
Уточиште (Јелена Јоцић)
Одувек сам прошлост замишљала као стару даму коју одаје одећа, она која подсећа на прохујале епохе, можда двадесете године прошлог века, кад се играо чарлстон и пио шампањац у неограниченим количинама, на дугим забавама које се протежу унедоглед. Око врата јој ниска бисера и упарене наушнице, можда породично наслеђе, и рукавице ‒ у мојој машти…
Putokaz do svemira duše (Marina Adamović)
PLATONOV FEDAR Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga – Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se – Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću – Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu …