Књига „Moja омиљена тетка” инспирисана је истинитим причама. Прати одрастање дечака и његове омиљене тетке, која се разликује од осталих јер се креће помоћу инвалидских колица. Дечак кроз текст објашњава зашто му је баш она најдража.
Књигу чини 17 прича, ручно исписаних. Ово дело расте из приче у причу и постаје обимније или, како би ауторка рекла, добија на тежини баш као и дечак чији живот прати. Захваљујући илустрацијама Душана Цветковића, књига је добила посебну драж.
Биографија:
Марија Лазаревић рођена је 1978. године. Живи између два града – Ниша и Лесковца. Воли да каже да је Ниш њена љубав, а Лесковац њен живот. Завршила је основну школу у свом родном Брестовцу. Средњу економску школу уписује као ванредни ученик, због неприступачности објекта особама којe се крећу помоћу инвалидских колица. Након дипломирања схвата да нема посла за особе са инвалидитетом и решава да запосли саму себе. Оснива мало трговинско предузеће 1997. године и наилази на позитиван став сарадника. Тада почиње сарадњу и са Домом културе у Брестовцу. Заједно организују разне активности за младе и креативне радионице за децу, које постају део културног програма „Брестовачко лето”.
Након 18 година рада одлази у пензију и тек тада види праву слику живота особа са инвалидитетом у нашој земљи. Са јаком вољом да дâ допринос и покуша да промени свет набоље, оснива удружење грађана и у року од месец дана окупља 30 волонтера за учешће у реализацији пројекта „Прихвати разлике – победи предрасуде”. Овај пројекат намењен деци и младима добија подршку Града Лесковца и Канцеларије за младе из Лесковца. Пројекат је представљен и на Филмским сусретима у Нишу.
Ауторка је и покретач акције „Буди саосећајан”, коју су преко друштвених мрежа подржале јавне личности попут Виктора Савића, Борке Томовић, Стефана Митића Тићмија и других. Циљ акције је препознавање архитектонских баријера и њихово прилагођавање потребама особа са инвалидитетом. Марија је позната широј јавности и као хуманитарац и спонзор баскет турнира у Брестовцу. „Када будемо схватили да не постоје особе са посебним потребама, већ да су потребни посебни услови да би неке особе нормално функционисале у друштву и свакодневним активностима, тада ће свет бити боље место за живот! Ако је добро заспало у људима, пробудимо га!”, поручује Марија.
