BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • KRITIKA
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • RADIONICE KKFILFAK-a
Menu

Тражите своју Златну кућу (Нина Костадинов)

Posted on 22/12/202022/12/2020 by BEZ LIMITA
Ружа
 
Онај који баштом ходи
Не може да пропусти чари твоје, уткане у сав твој врт. 
Црвен, болестан, посрнуо, неизмерно леп врт. 
Тихе сенке окова твојих обавијају твоје дело као покров.
Црвени, болесни, посрнули, неизмерно лепи покров. 
А у тмини ноћи што је на те пала, црвене се латице твоје бојом гримиза, 
Црвене, болесне, посрнуле, неизмерно лепе латице. 
У тој тами оштриш трње, не би ли се црвенеле руке додира белог. 
 
Али ако нестане сенке, 
Макар за трептај ока, 
И месечина се покорно склони,
Остаће само једна црвљива ружа, што се наочиглед свих
Посрнуло, болесно, неизмерно лепо 
Црвени.
Photo by LoboStudio Hamburg on Unsplash
Златна кућа
 
Има једне куће на почетку и на крају света
Кажу сва од злата и бела
А мозаици и слике на камену су њена деца. 
И има једног цара,
Цара високог, ружног и плавог
Који јој је дао име Златна. 
 
Цар је свирао, али није било онога ко би га чуо. 
Чули су круну, а не ноте ван ритма, 
Чули су цар, а не труд. 
Касније су рекли да је свирао док његов град гори, 
А он није могао да се брани,
Засвира ли што, пропао је, нико није на његовој страни. 
 
Али градио је кућу
Лепшу од свега што је свет икада дознао, 
Златом је проткао и светлост јој дао. 
Украсио је мермером и цвећем и музиком,
Читао јој песме и своје муке, 
Док су људи иза њега вриштали. 
 
То га се није тицало,
Јер је у Златној кући било тихо, 
Мирне душе лежао је на паперју и узвраћао поглед цвећу с плафона. 
Свирао је себи и ником другом, 
Писао песме у својој кући.
Цедио је душу у тим зидовима, 
Неузнемирен гомилом што је чекала с друге стране.
 
Ипак су дошли по њега, 
Извели га напоље и ставили нож у руку. 
Цар је умро с челиком у грлу,
Без последње песме и стиха. 
 
„Нисмо ми тај бездушни цар”, вичу многи,
„Па да се склањамо у виле и куће од злата.
Ми се склањамо у стихове, у тонове, речи и четкице.”
„Али тражите своју Златну кућу”, опомињем ја, 
„Тражите спокој између зидова,
Међу цвећем и сунцем
У прошлости и природи. 
 
Никада га нисте тражили међу људима, у разузданој гомили која је ономад убила цара, 
Заборавили сте да уметност долази од људи, а не људи од уметности. 
Заборавили сте бедем који се зове човек
Бедем гомиле и пијане песме, 
Тврђаву од плеса и смеха, куке и мотике. 
Пустите уметност да се крије међу нама, 
Да је виде они који и сами носе њен део. 
Не може човек од себе побећи, браћо,
Па ни у оно чију суштину носи. 
Не тражите златне куће у далеким пољима и местима
Погледајте око себе, у лице брата, оца, сестре, мајке, 
Лице друга и детета, мужа и жене, 
И погледаћете уметност у очи. 
 
Нисте ви бездушни цар што свира у кућама од злата, 
Али разуздана гомила лакше долази до једног од својих. 
Зидови вас неће спасти од њеног гнева, 
Па ни куће на почетку и на крају света.”
Photo by Krissia Cruz on Unsplash

Нина Костадинов рођена је у Нишу. Љубав према језицима и књижевности условила је њен образовни пут. Након основне школе уписала је филолошко одељење Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”, а затим одлучила да се бави филологијом, али не енглеског ни српског, већ француског језика.

Љубитељ је епске фанстастике. С оловком се дружи неколико година уназад. Инспиришу је дела Оскара Вајлда, Џорџа Р. Р. Мартина, Гаја Гавријела Кеја, Роџера Зелазнија и Јована Дучића, којима се увек изнова враћа. О свом стваралаштву каже: „Књижевност је мој начин личног израза. Кроз магичне светове фантастике, али и уопштено фикције, налазим истине о свету и утицаје који су помогли да постанем оваква особа каква сам данас.”

Насловна фотографија: Photo by Sandra Grünewald on Unsplash

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • TVOJ GRAD
  • ОДБЕГЛИ ДЕДА МРАЗОВ ПОМОЋНИК
©2021 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com