Песме из збирке Смрт Мадам Дупин; Поетикум, 2021
ИЗВОД ИЗ МАТИЧНЕ КЊИГЕ РОЂЕНИХ илити УМРЛИХ Родила сам се под црвеном звијездом а расла загледана у ону Микину плаву Није требало да их ловим страсно /звијезде/ већ да гледам преда се Нисам тада знала да сама ћу себи постати највећинепријатељ беспортфељ ока згасла Заточеница у бијелим кочијама што преко поља језде да ће се кола свака на мени сломити и свака ме рђа нагристи Требало је да изучим дипломатију набубам неку тактику набацим блазиран кез дисјункције ексклузив /или да се макар завучем у мишју рупу/ док све ово прође глас се кича и затроване крви стиша па да с безбједне удаљености исцртавам маршруту пута у кокошијим костима у грашкама на чија истурена мјеста још само моја тврдоглава природајуриша Требало је да изучим географију или барем стране свијета да одаберем /злу не требало/: или – или били – не били јадни гладни парадни па коме би шта запало Одувијек су ме испитивали чија сам - мамина или татина? за кога сам партизане ил' четнике? Русе или Амере? Дјевојчице ил' дјечаке? Сир или месо? /бурек/ Одговарала сам увијек пркосом тек да се огласим присуством да ни са собом нисам начисто да главу носим на танкој нити за тијело прикопчану да је само срећним околностима Дарвинова теорија и на мени потврђена Требало је да будем умиљато јагње које двије мајке сиса кад већ не зна да блеји а камоли окачи звоно предводника Требало је да будем било што /макар нешто, таман и свашто/ Само не да говорим истину нису те уши биле спремне да је чују као што нису ни све овце црне у мраку црна је још црња /ако има куда/ да ни себи не умијем помоћи а свијет бих да мијењам цијели Рођена сам у зловријеме у неко мртво полувријеме заглављено тринаесто прасе неподојено /А могла сам бити било чија/ у доба које је ископавало повампирене идоле испод прага а чисте бисере гурало под тепих Ја написала сам први стих а већ епитаф Не слутећи да себи сам највећи непријатељ беспортфељ - да бићу боља од њих да остаћу ничија –
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА (Посв. Жорж Санд) Још један мој дан је упао у егзистенцијалне проблеме и није било сигнала Мрзјело ме да се пребацим на неки други канал да провјерим каблове/контактирам оператера Мрзјело ме и да устанем Гађала сам га даљинским Пријавиле су комшије да стигао је нови пакет са брзим протоком информација И док је моја слика прикачена за бандеру ТРАЖИ СЕ: /ЖИВА ИЛИ МРТВА/ отицала низ блатњаве поточиће Чистачи су појурили да отчепе шахте за слободан проток воде Шутирам неку конзерву ногу пред ногу У ушима ми одзвања глас мог старог: - Мора да ти је баба с Турчином згријешила! или су ти замијенили у породилишту плахте Нико си и ништа! /на ујчевину се лијену увргла/ Пропуштам мисли кроз колутове дима Пушим к’о Турчин. Лијена к’о лењивац. Савијам се на боку /па с бока на бок/ Пребацујем мисли с једне на другу страну ТРАЖИМ СЕ /МРТВА ИЛИ ЖИВА/ Налазим се у пакету. И слијепо сам маче које нико не жели и неће да усвоји које преносе од тетке до стрине да не нађе пут до куће да не прогледа Нико сам и ништа. /јер не могу бити било ко и било шта/ Не можеш ме мијењати као канале на сателитскомпријемнику, стари мој… Још један дан упада у технички проблем /нема сигнала/
АНТИХРИСТКИЊА (Посв. Лу Саломе) Да ниси онда моје - како си га назвала: отћепљење не потребу за проналаском себе које с данашње тачке гледишта зреле жене могу још самоупоредити са сепарационим страхом дјетета мирисом топле мокраће - прогласила за крајњу и коначну дрскост непоправљивогнарциса преко које не можеш да пређеш овог пута Могла би да видиш како послије свих ових година а много их је и многима брзог лета стижу на циљ и даљепотребујем пола дана да се измолим сакупити устати из кревета барем два успорена филма намотана око дуплих чарападугих гаћа и вуненог прслука од спољњег свијета откинута Да чујеш замишљене дијалоге које дувам кроз прсте у свеједнако двије шоље врућег чаја које постављам као да је била јуче она најцрња ми икад 2012. годинасмака по календару Маја смака нашег личног свијета Као да још си ту с друге стране стола лакираш нокте на ногама и убјеђујеш ме да је Лу Саломеодговорна за одрживост Антихриста да нема љепоте без бола Да си моје генијално тренутне захвате у мисаона подручја умјела покрити тоталним одсуством практичнеинтелигенције због које сам паралелно ретард без грамамозга вјероватно бих остала твоја штићеница испод стакленогзвона Она коју ћеш рушити да би заувијек требала ослонац фигуру отац све под конац Не би ми било овако хладно ни јадно зурити испод прозора грађанских породица, шуњати сеоко цркве на црвена слова држати ноктима још само за страхове уз које се успињем к’о уз конопац па падам на махове па изнова све а још ми онај палац у устима прије него усним у угловима усана вазда изгрижена краста Не бих научила да живим да ме ниси онако одсјекла као бадњак с’ храста
Катарина Сарић рођена је 1976. године на Цетињу. На Филозофском факултету у Никшићу дипломирала је филозофију, а потом језик и јужнословенске књижевности. На Факултету за политичке науке у Подгорици завршава постдипломске студије из социјалне политике и социјалног рада.
Објављивала је у готово свим књижевним жанровима. Приче су јој заступљене у бројним домаћим и међународним часописима за књижевност и културу, међу којима су: „Арс” – Цетиње, „Диоген” – Сарајево, „Аванград” – Сомбор, „Акт” – Ваљево, „Арт-Анима” – Београд, „Урбана ријеч” – Загреб, „Радио Горњи град” – Загреб, „Еуропски гласник” – Загреб, „Балкански књижевни гласник”, „Књижевне вертикале” – Београд, „Београдски круг кредом”, „Бундоло” – Нови Сад, „Култ” – Нови Сад, „Либартес”, „Људи говоре”, „Авлија” – Рожаје, „Пљускови” – Младеновац, „Словословље” – Беч, „Зелени коњ” – Београд, „Мајдан” – Костолац, „Ријеч” – Брчко, као и многи други. Неке од прича преведене су на енглески и македонски језик и објављене у часописима „Тхе Баффлер” – САД и „Ревијата Бранувања” – Струга.
У енглеском преводу поезија јој је заступљена у следећим часописима: ,,Њорлд Поетрy Yеарбоок” (2014), ,,Балкан Поетрy Тодаy”, „Тхе Њагон” – Ченај, Индија, „Пратик: А Магазине оф Цонтемпорарy Њритинг” – Непал. Избор из еротске поезије објављен је у специјалној издавачкој кући за авангардна и ексцентрична ђела свјетских умјетника „Блацк Сцат Боокс” – Калифорнија.
Њена ђела налазе се и на домаћим и међународним порталима за културу, умјетност и друштвена питања, као што су „Бука магазин”, „Сее Цулт – Абецеда независне културе”, „ПЦНЕН”, „Портал аналитика”, „П.У.Л.С.Е.”, „Воџпоетика”, „Версифи Цоммунитy” и други, у којима је заступљена научним текстовима филозофске и социјалне тематике, као и избором из поезије.
Учествовала је на многим фестивалима, међу којима су „Град театар” Будва – „Трг пјесника” (2013), ВИИИ интернационални сајам књига – Подгорица (2012. и 2018), XXВИИИ барски љетопис (2014), Нови београдски круг (2014), Хорор фестивал „Црна овца” – Београд (2014), „Нови књижевни караван” – Приједор (2014), Интернационални фестивал поезије – Брчко (2014), Хиперион – трибина „Дружење с писцем” – Филозофски факултет Никшић (2015), 62. међународни сајам књига Београд (2017), ИВ колонија „Доживотна слобода” – Челобрдо (2017), ИВ међународни знанствено-књижевни сусрети „Петар Канавелић и Корчула” (2018), ВИ међународни сусрети „Орфеј на Дунаву” – Домус „Виминацијум” (2018), Горњоградски књижевни фестивал – Загреб (2018), Љетњи фестивал програма „Књижевност у четири годишња доба” – Зелине и Блажевдола и Хрватско друштво писаца (2018), потом „Јесен – поетика простора” истог фестивала у Сарајеву (2018) и „Сарајевска зима” (2019).
Прозним и поетским текстовима заступљена је у многим антологијама и зборницима, међу којима су: „Сви смо ми божија деца” – двојезичка међународна антологија најлепших песама, на српском и ромском језику, ИК „РРром продукција” – Београд (2017), „Слушајте, људи” међународна антологија у издаваштву Удруге за културу и књижевност „Хумшчак”, потом зборник радова ,,Пасажи из Бара 2” (2012–2016) у издаваштву ЈП Културног центра Бар (2017), „Доживотна слобода” ЗМУЦ и „Абецеда независне културе” (2017), „Таласи несмираја” – зборник радова са манифестације „Орфеј на Дунаву” и „Мајдан”, часопис за књижевност и културу – Костолац (2018).
Избором из поезије на енглеском језику уврштена је у међународну антологију нових гласова „Еаст меет Њест Антхологy”, едитора Суните Пол (Сунита Паул) – Колката, Индија (2018); прозним радовима у „Антологију црногорског женског прозног стваралаштва” др Софије Калезић, у издаваштву Факултета за црногорски језик и књижевност (2018), као и у критичку монографију „Минервиним трагом”, у којој је заступљена литерарним профилом истог приређивача, издавача „Ратковићеве вечери поезије” – Бијело Поље (2018).
Литерарним профилом заступљена је у зборнику научних радова „Књижевност и језик у функцији промовисања универзалних вриједности и идентитетских компоненти црногорског друштва”, Филолошки факултет Никшић (2017) и у раду др Марије Кривокапић Диамонд ,,Женски код у књижевности Катарине Сарић”.
Заступљена је у поетској збирци четирију ауторки „Персонални карусел – шизофрена збирка”, у издаваштву ЈУ Народна библиотека Будва (2017). У истој издавачкој кући објављује самосталну збирку ,,СвејАдно ми је и остале дијагнозе социјале” (2018).
Први роман „С оне стране свјетлости” објављује у Књижевној заједници ,,Мирко Бањевић” – Никшић (2011), романескну трилогију „Цалигат ин соле” у подгоричкој издавачкој кући „Народна књига” (2012), роман „Нађа, успори, згазићеш птицу!” као другопласирани на конкурсу атинске издавачке куће „Моноцерос боокс” за балканско подручје (2014), а роман ,,Ампутирани” (2017) на сајту за књижевност „Амазон”.
На „Амазону” се могу наћи и издања њене прве збирке поезије „Г-ђице театралне”, као и збирке кратких прича „Акутна женска седмица”.
Као првопласирана на конкурсу издавачке куће „РРом продукција” Београд за 2017. годину, објављена јој је двотомна збирка ,,Камијада и Камисеја” (2018).