BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
    • ČASOPIS
    • UDRUŽENJE
      • PROJEKTI
        • MATURA ZA SVE
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
      • NOVI GLASOVI: POEZIJA U NASTAJANJU
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • KONKURS ZA HOROR PRIČU
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
      • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
      • TVOJA SLIKA ZVUČI POZNATO
    • INTERVJU
      • INICIJATIVE KOJE MENJAJU DRUŠTVO
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • MEDIJI O NAMA
Menu

(Само)спознаја дочарана стихом – посвета Георгу Траклу

Posted on 15/04/202215/04/2022 by BEZ LIMITA

Трагајући за одговором који више од једног века мучи историчаре књижевности, група аутора је кроз филозофске студије, расправе и огледе с једне и поезије с друге стране, покушала да реши мистерију аустријског песника трагичне судбине. Књига „De profundis: Посвете Георгу Траклу”, групе аутора: Георг Тракл, Звонимир Костић Палански, Јован Младеновић, Добривоје Јевтић, Јовица Аћин, Лука Прошић, Љубиша Коцић, Ханс Вајкселбаум и Иван Мишић, представљена је публици у изложбеном простору „Салон 77” у Тврђави.

На промоцији су говорили др Горан Максимовић, главни уредник, ренцензенти др Мирјана Бојанић Ћирковић и Драган Огњановић, уметнички критичар др Љубиша Коцић, и књижевник Звонимир Костић Палански, док је у улози модератора био Јован Младеновић.

Уредник, проф. др Горан Максимовић објашњава да је Георг Тракл један од најважнијих представника раног експресионизма у европској књижевности.

„Георг Тракл је био најважнији представник аустријске модерне књижевности, односно немачке књижевности која је настала на простору Аустрије. Он је направио један нови искорак у разумијевању модернистичкога погледа на свијет, уласка у унутрашњи свијет јунака, мењање поступака дјеловање психоделичних стања свијести и свега онога што чини каснију експресионистичку прозу. Веома необичан пјеснички и књижевни језик уопште, иновације у сваком погледу, разарање стваралачких и пјесничких канона”, објашњава професор.

Максимовић додаје да се публика кроз ову књигу може упознати са песничком, али и животном судбином Георга Тракла на начин на који су га доживели савремени песници.

„Књига окупља на једном мјесту пјесме које су писали наши савремени пјесници, од Звонимира Костића Паланскога до Добривоја Јефтића и један број филозофских студија, расправа, критичких студија на тему његовог живота и дјела”, истиче саговорник.

Са тим је сагласан и један од аутора, Јован Младеновић, који објашњава да је књига покушај да одговоре на питање „Ко је заправо био Георг Тракл?”, које је након читања Траклових стихова поставио сам Рилке. Трагајући за одговором на ово питање, више од века старо, аутори су на себи близак поетско-филозофски начин покушали да до њега дођу. Ипак, они дају слободу читаоцу да одлучи да ли су успели да на ово питање дају ваљан одговор. Младеновић је нагласио да Тракл спада у линију аутора који певају о бесмислу рата, а међу којима су и Црњански и Душан Васиљев. Истакао је и несумњив утицај овог аустријског аутора на српску књижевност до данас.

Књига је представљена у оквиру књижевно-изложбеног пројекта који заједнички спроводе Органак САНУ у Нишу, Галерија савремене ликовне уметности, Народна библиотека „Раде Драинац” у Прокупљу и SCERO PRINT.

Подсетимо, представљању књиге претходила је изложба графика аутора Ивана Мишића, о чему смо извештавали.

Лана Станисављевић, Сања Стевановић и Јелена Јоцић

Насловна фотографија: Сања Стевановић

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • мај 2025
  • април 2025
  • март 2025
  • фебруар 2025
  • јануар 2025
  • децембар 2024
  • новембар 2024
  • октобар 2024
  • септембар 2024
  • август 2024
  • јул 2024
  • јун 2024
  • мај 2024
  • април 2024
  • март 2024
  • фебруар 2024
  • јануар 2024
  • децембар 2023
  • новембар 2023
  • октобар 2023
  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • Radionice Zvonka Karanovića
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2025 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com