Пре неколико година уписала сам докторске студије књижевности. Желела сам да учиним то много раније, али, тада сам сматрала да су се неки неопхoпдни услови стекли. Имала сам више времена с обзиром на то да је Дарја мало порасла.
И предано сам прионула на рад. Учила сам као прави ђак. Куповала књиге преко интернета, ишла ре довно на предавања, спремала се узорно за вежбе. Устајала сам ујутру, пре посла, док сви спавају, око четири, пола пет и учила, читала, истраживала. Једно јутро сам тако у шест учила Квинтилијанову поетику. Ишло ми је, да кажем, јер сам се трудила,али не као у студентским данима, јер сам имала кућу, децу, посао и депресију.
А онда је дошла зима, сећам се вејао је неки упорни снег и слушали смо предавања код професора Јовановића на Универзитету, јер на факултету у том термину није било места. И тумачили смо Платона. Био је Сашин рођендан. Ја сам дошла на предавање након посла. Цели дан их нисам видела, ни њега, ни децу. Чекали су да завршим, па да идемо негде да прославимо. И моје мисли су одлутале.
Шта ти радиш овде? Шта ти тражиш овде? И коме шта доказујеш? Није ти добро, бориш се са собом, они те чекају код куће читаво после подне… Да ли у овим годинама покушаваш да постанеш неоткривени геније? И мисао је сазревала сама… Знала сам да на следеће предавање нећу доћи. Поглеђивала сам на сат и кад сам видела да нећу ни стићи да обележимо рођендан, замолила професора да изађем.
На путу до куће говорила сам себи да је добро што сам пробала јер бих се кајала. Да није смак света одустати. Да су ми капацитети сада мањи и да то морам да прихватим. Да не могу више на толико фронтова и, да најзад, нисам ни толико млада. Није ми било страшно. Нисам се осећала поражено. Негде сам то и на почетку знала. Приметила сам да не могу да памтим као пре, али добро, Боже мој, сви мање памтимо с годинама. И знала сам куда то води. Уједно ме је и пут довео до куће.
– Јесте ли спремни за скитњу, народе? Ја јесам – рекла сам као да нисам управо донела једну од најважнијих одлука у животу.
Оглица Стефановић
Прича је објављена у збирци „Из таме“, SCERO PRINT
Биографија:
Олгица Стефановић дипломирала је на Филозофском факултету у Нишу на студијској групи за Српски језик и књижевност 2002. године. Мастер студије завршила је 2016. године на матичном факултету. Предаје српски језик и књижевност у једној школи у Нишу. Неке од прича из ове збирке објављене су у часопису „Бдење”.
