Луда у плавом Сећаш се причала сам ти грлила сам облаке облаке у облику тебе и сви су причали она мала је луда за њим трчи од трафике до трафике да купи његове цигаре сећаш се рекла сам ти додирнула сам сунце сунце са твојим очима и шетала сам у твојој јакни и била сам луда маскирана у плаво викао си да сам ванземаљац сећаш се причао си ми дозивао си кишу кишу без облака и она је стварно дошла купио си ми украсе ставио их на моје уши и хтео да ме окачиш на јелку сећаш се рекао си ми од свих си отишао за мене си спреман мењаћеш свет одустаћеш од свега само од мене нећеш шапутала сам ти немој оставио си ме саму на пола пута са питањем зашто.
Мојом главом крчка грмљавина Мојом главом крчка грмљавина. Ено, путује издалека. Синуће муња, биће јака паљевина. Боље да не знаш шта те чека. Мрвила сам своја ткива очекујући бар ћелију. Добро си знао где је Ахилова тетива, па си послао стрелу најврелију. Немој да бринеш, завараћу траг. Платићу фризера главу да ти скрати. Доћи ћу сама на твој кућни праг, али ме нећеш препознати. Водићу те са собом као псето, затим те у тишини оставити самог. На сахрани ћу причати да моје си лето и да не могу прежалити драгог. Шуњаћу се дуго мрачним путићем, нећеш ни знати где сам, а онда ћу тихо, другим гласићем сиктати: „Луда сам, јесам!” Скриваћу се у сенци арабеске, чекаћу да ум ти искрвари. И нема тих чари, те силе небеске да моје лудило заустави.
Песма за нас За нас који одлазимо на журке, а тужни се враћамо; за нас који раширимо руке срећи као да се поново рађамо. За нас који ређамо седе од разних стресова које живимо; за нас којима осећања не бледе и који се туђим успесима дивимо. За нас који смо изгубљени у свету радости, лепоте и љубави; за нас који смо приљубљени уза зид трулежи, бледуњави. За нас који смо смелији, које језик сврби и главом не климамо; за нас који смо зрелији од година које имамо. За нас који смо на својим грешкама учени, за нас који страдамо, за нас који смо од рођења мучени, за нас који се бољем надамо. За нас који се спремамо за рат чим благи ветар дуне; за нас којима је горак живот дат, а текилу наручимо кад нам да лимуне. За нас којима ведрина постаје страна и тмурна; за нас који раширеним једрима пливамо кроз мора мрачна и бурна. За нас који претњу уочавамо тамо где је нема; за нас који се суочавамо са милион проблема. За нас наздрављам песмом чемерном и тужном; за нас и неко лепше место у овом свету ружном.
Ивона Савић
Насловна фотографија: Unsplash