У уметничком мегдану оловку, кист и длето укрстили су мастер сликарства и графичког дизајна Андријана Антанасијевић, мастер графичког дизајна Вук Ђурић Endo и академски вајар Иван Марковић. Млади креативци говорили су о уметничкој визији и стваралаштву у време глобалне изолације изазване пандемијом вируса корона.
Како изгледа дан једног уметника у карантину?
Андријана: Мени конкретно изгледа и не баш много продуктивно, с обзиром на то да ми је део мисли и концентрације окренут вирусу и осећају да је вирус стално присутан, а у остатку времена, пошто тренутно не радим, трудим се да стварам, гледам и читам некe квалитетнe садржајe.
Вук: Исто као и сваки други дан. Ништа се битно није променило у стваралачком смислу, с обзиром на то да већи део дана проведем за столом, са папиром, оловком и ракијом… У немогућности да дан проведем испред зида и стварам на истом, користим тренутну ситуацију да развијем идеје за нове радове које ћу стварати када се укину ванредне мере.
Иван: Дане у карантину проводим углавном са родитељима. Они живе на селу, где увек има неког неодложног посла којим испуњавају свакодневицу. И поред тога што сам окружен природом, осећам велики несклад у начину живљења и самог доживљаја своје нове, наметнуте улоге. Без обзира на стање у ванредној ситуацији, још увек сам послом везан за Београд, тако да остатак времена (вечерњи сати) проводим вајајући фигуре малог формата по наруџби. Продукт: новац и депресија.
Које теме Вас покрећу иначе, а које сада, у овим ванредним условима? Да ли сте сада пронашли инспирацију у неким стварима које раније нисте примећивали?
Андријана: Иначе ме инспиришу социјалне теме и то је нешто од чега дефинитивно не могу да побегнем, а то се десило и у овим условима. Оно чему сам се окренула сада јесу флорални мотиви, а то раније није био случај, али су они као и раније пропраћени одређеним текстом који се појављује као ликовни елемент, што опет стилски повезује ово стваралаштво са претходним.
Вук: У свим мојим радовима отпочетка стварања бавим се човеком и његовим унутрашњим бићем, његовим карактерним особинама. У овим ванредним условима посвећен сам истој тематици. Другим речима, тренутна ситуација није променила предмет мог интересовања.
Иван: Оно што ме је увек покретало је слобода, или бар привид ње као такве. Ограниченост кретања која неминовно повлачи за собом и низ других ограничења у мени буди тихи бунт, јачи него раније. Уметност и саму потребу за стварањем не могу да не ставим у исти план са дешавањима на глобалном нивоу (економија, геополитика…). А потреба за стварањем је непредвидива, као нежељена трудноћа. Када дође тренутак, једноставно мора да се роди.
На који начин је пандемија вируса корона променила Ваше схватање уметности и улоге уметника?
Андријана: Није променила нимало, јасно је да су овде уметници увек у лошем положају и када је ситуација редовна. Мој доживљај улоге уметника јесте указивање на ствари које ме тиште и тако ће увек бити.
Вук: Пандемија вируса корона није променила моје схватање уметности на глобалном нивоу, јер је уметник индивидуа која ствара и развија се у било ком времену и било каквим условима.
Иван: Пандемија је променила моје схватање сопствене егзистенције, првенствено као људског бића. Уметник је у запећку. Треба преживети, то је приоритет.
Како се глобална усамљеност одразила на уметност у свету?
Андријана: Када имате уметност, ви заправо никада нисте сами. У животу ће вас људи разочаравати и остављати и осећаћете усамљеност, али онога тренутка када узмете ваш блок или тастатуру и кренете да записујете или цртате, ви више нисте сами јер имате своје дело, продукт вашег унутрашњег бића; однос какав мајка има са дететом, а мајке никада нису саме.
Вук: Глобална усамљеност утиче на дневну рутину сваког човека, па и на уметника. Немогућност одржавања скупова, изложби, путовања и присуства на домаћим и светским уметничким догађајима негативно ће утицати још дуго након пандемије.
Иван: То могу једино да закључим на основу пута информисања преко друштвених мрежа. Оно што примећујем је да су људи прилично активни на индивидуалном нивоу. Свет се мења. Перцепција реалности коју познајемо је уздрмана. Присутна је неизвесност. Али таленат гура и мучи човека да ствара у прилици која понекад бива и бизарна.
Каква ће бити судбина уметности након вируса корона?
Андријана: У Србији ће бити иста као и пре вируса. Да би се статус уметности и уметника променио, мора да се промени друштво, односно више образује и гради укус.
Вук: Мислим да се ништа важно неће променити у стваралачком смислу, јер је уметност кроз историју опстајала и у најтежим условима. У егзистенцијалном смислу, као уметник који живи од свог рада, већ осећам последице. Познато је да се већина уметника издржава од свога рада, без финансијске подршке државе. Данас сам прочитао вест да је за уметност и културу држава издвојила буџет у износу од 0,00 динара. Толико о судбини уметности након вируса корона.
Иван: Као одговор на ово питање цитирао бих свог уваженог колегу Кенета из Врановца: Уметност је као вода, она увек нађе свој пут.
Уметност је за мене била и остала…
Андријана: За мене је уметност била и остала глас и револуција.
Вук: Уметност је људска делатност или производ људске делатности која има за циљ стимулисање људских чула као и људског ума и духа; према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером на то да се пренесу емоције и идеје.
Шалим се, ово сам скинуо са Википедије. Када будем пронашао дефиницију уметности успећу да вам одговорим на дато питање.
Иван: Крвопија.
Из четвртог угла питала: Јелена Јоцић
Контемплација, комбинована техника 
Пикник на глави, комбинована техника
