Оловка Бојана Јокановића, теолога и илустратора из Добоја, не пише само срцем, већ и црта са жељом да чини добро и описмењава људе. На тој мисији неуморно истрајава четири године, цртајући илустрације на којима Сизиф решава правописне грешке. Повод нашег разговора за часопис Без лимита је његова прва књига 100 Сизифових правописних правила, која је…
Poezija na dijalektu (Jelena Ćirić)
Pa neeeeeeeema, to zadrto, zadrto do zla Boga zadrto! Ne mož’ ti da puštiš ja da budem u pravo jedanput, pa to ti je! Mooooora večito da bidne po tvojem el’ će propadne svet! E pa ne da može! Šta si mi se uždrečio tu?! Ima me saslušaš šta ću ti kažem, a nije da…
Андријана Антанасијевић: Осећам се одговорно да подигнем четкицу против онога што су боли моје душе и што није правда
Прва награда на овогодишњем, 57. Октобарском ликовном салону у Лесковцу, додељена је Андријани Антанасијевић, за уметничко дело Дно, једногласном одлуком жирија. Стање културе је непресушни извор инпирац ије младе уметнице, чија дела носе снажну поруку и могу се тумачити као крик савреме уметности која провоцира рецепијента да се пробуди и дела. Изложба јесењег салона је најстарија…
Читав се свет затварао у шуме ( Александра Стојиљковић)
Судим нам Судим нам по огорчености коју имамо за свет Судим нам Судим нам Да суд буде поређење (Назвали га ви песимизмом) Јесте исто Колико је ко удаљен од себе Судим нам Судим нам по загрљајима огољеним гола Судим нам и стењем што се боље није пресудило Колико је ко дао за другога Судим нам…
Само ће људи са снегом у очима разумети бол кад крене да се топи (Aлександра Пејић)
Како је то лепо некоме бити књига Бити нечија књига Бити књига Како је то дивно кад те неко чита И смисао обликује својим постојањем Бити некоме оно што он у теби види Бити књига Како је то чудно кад те неко држи на полици Брише са тебе прашину Подвлачи у теби цитате, Прочитана књиго…
У стварност гурни ме! Ко може у томе да те спречи?(Јелена Живановић)
Дукати Кристална кап, о коју се до пре неки час огледнуше стотине униформи зелених, које су ратови превели. Дотле! До те Недођије пусте, туђе и ничије. Пртећи белину језиву, дукати српски, расуше се се међ гњило хира вишег. Остављајући последње збогом, за њихове матери српске, стављајући прсте на изгубљену младост и часни…
Где колапси своје мачеве укрштају (Јована Ђокић)
Музика на радију И онда сазнаш. Да праве љубави нису суђене. Да је срећа пролазна попут годишњег доба. И да после ње остаје кап црног вина и по која суза низ образе. Туга коју волиш део је тебе. Ватра на коју се опечеш. Жар који волиш. Ожиљак који носиш. Писати о греху из прошлости и…
Have I ever passed you by? Have you waited ever since? (Nevenka Balanesković)
THAT MORNING’S BEAUTY Tamely and softly walks the morning Over the blades of endlessly green grass. It left the night and me scorning the sorrow which will never pass. It was the dweller beyond the colour, for years and centuries forgotten, frozen in the lakes, dark and polar, but suddenly in your eyes…
ФАНТОМ ИЗ ОПЕРЕ
ТУТАНКАМОМ У ПЕЊОАРУ ИЛИ КОЕФИЦИЈЕНТ САБЛАСНОГ ПЕНТАГРАМА БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА Напомена ставови аутора нису ставови редакције. Време: Јукронија – и пре и за време и после Тита Тито Место: Јутопија – и испод и изнад и лево и десно и испред и иза Тита Тито Лица: Тутанкамон у пењоару Сфинга Мали Принц Добра…
Стопама писца из далека
Лауреат престижне књижевне награде Рамонда сербика, Владан Матијевић, представио је публици своје стваралаштво у среду, 18. септембра, у Легату Сремац–Миљковић. Ауторско вече нашег познатог НИН-овца одржано је у оквиру Међународне књижевне колоније Сићево, културне манифестације која има традицију дугу скоро три деценије. О књижевном опусу вишеструко награђиваног писца говорили су Предраг Петровић и Мирјана Бојанић Ћирковић. Овај…