Prateći stope zaštitnice muzičke umetnosti, Euterpe, četvoro kolega sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu: Bojana Radovanović, Ana Đorđević, Miloš Bralović i Stefan Savić, pokrenuli su 2012. godine, YouTube kanal u cilju promocije talentovanih kompozitora i njihovih dela. Ljubav prema uzvišenom, ujedinila je mlade muzikologe u plemenitoj misiji dovoljnoj za besmrtnost, te su samo par godina kasnije, 2017. osnovali Udruženje za prezervaciju, istraživanje i promociju muzike, Srpski kompozitori. Nedavno su pokrenuli i sajt, koji ima za cilj muzičko obrazovanje publike i promociju dela visoke kulture. Naš sagovornik je Miloš Bralović, dokrorand na FMU, istraživač – priravnik na Muzikološkom institutu SANU i jedan od osnivača Srpskih kompozitora.
Odakle je potekla ideja da osnujete kanal Serbian Composers na YouTube-u?
Ideja se javila sasvim spontano. Moje koleginice, Ana Đorđević i Bojana Radovanović su u leto 2012. godine razmišljale o ideji osnivanja nekakvog društva ili udruženja koje bi preko internenta promovisalo muziku domaćih kompozitora. Meni je ubrzo potom stigao SMS, sa pitanjem da li želim da se priključim i, pristao sam. Ubrzo potom smo shvatili da bi (za početak) YouTube platforma poslužila kao odlično mesto na kojem bismo u javnost plasirali naše ideje, sa namerom da, u tom trenutku možda još uvek nedovoljno definisanu delatnost proširimo. Kanal je otvoren 13. oktobra 2012. godine i postavljene su dve kompozicije: Dostojno jest za mešoviti hor Kornelija Stankovića (1831–1865), a potom i Simfonija u c-moll-u Petra Konjovića (1883–1970). Godinu dana kasnije, timu se priključio i kolega Stefan Savić. Inače, nas četvoro smo zajedno studirali muzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu od 2010. godine.
Pomenuvši studije muzikologije, dodao bih i jedan poriv, koji je imao dosta udela u odluci da se ovakav kanal osnuje, koliko god da je sam proces osnivanja kanala delovao spontano. Činjenica je da su snimci i partiture dela naših kompozitora slabo dostupni. Ako je nama, kao, u to vreme, studentima muzikologije muzika domaćih kompozitora bila slabo dostupna (a naš zadatak je da je proučavamo), onda mislim da ne moram posebno da govorim o tome koliko je ona (ne)dostupna široj javnosti. Stoga, hteli smo da pomognemo sami sebi u savladavanju gradiva, ali da nešto ponudimo budućim generacijama studenata, a i šire.
Koje vrednosti i ideje promivišete?
Najpre, želeli bismo da, pored dostupnosti srpske umetničke muzike na internetu, ukažemo vitalnost njenog razvoja kroz istoriju. Da je prikažemo kao jedno bogato i vredno nasleđe koje bi trebalo da se prenese u digitalno doba. Pored toga, promovišemo i stvaralaštvo naših savremenih kompozitora različitih generacija – najstariji među njima su rođeni još tridesetih godina prošlog veka, dok su najmlađi naši vršnjaci, mahom kolege sa studija.
Kanal postoji od 2012. godine, a odnedavno ste pokrenuli i sajt, da li to znači da je i potreba publike za kvalitetnom muzikom porasla?
Najkraći odgovor bi bio: da. Već tokom prvih godinu dana uređivanja kanala, pojavio se veliki broj pratilaca, a neki od snimaka su dostigli i po više hiljada pregleda. Kanal je veoma brzo postao jedna online baza dela naših kompozitora. Samim tim smo razmišljali i kako da proširimo našu delatnost. Nakon skoro navršenih pet godina od osnivanja, u martu 2017. godine smo se zvanično i registrovali kao udruženje građana pod nazivom Udruženje za prezervaciju, istraživanje i promociju muzike Srpski kompozitori. U septembru ove, 2019. godine, pokrenuli smo i internet stranicu serbiancomposers.org (čiju je izradu potpomogla Organizacija muzičkih autora Srbije – Sokoj), na kojoj objavljujemo vesti, blogove, intervjue sa savremenim kompozitorima, segmente najnovijih muzkoloških publikacija, i druge stvari koje upotpunjuju sadržinu kanala. Osim što je kod nas veoma jaka potreba za kvalitetnom muzikom, takođe smo otkrili da postoji i jako veliki broj ljudi sa različitih krajeva sveta kojima je sadržaj našeg kanala primamljiv – bilo da su već imali neka saznanja o srpskoj umetničkoj muzici, bilo da su na njega ’nabasali’ spontano.
Po tvom mišljenju muzikologa, kakva je muzička scena danas?
Mislim da nisam dovoljno obavešten o izvođenjima ozbiljne muzike u Srbiji danas. Činjenica je da se danas često govori o decentralizaciji u kulturi, u smislu da orkestri iz većih centara (hajde da za početak ne idemo dalje od beogradskih profesionalnih orkestara) gostuju po različitim mestima u Srbiji, što je svakako pohvalno. Ali, isto tako je i činjenica da se na nivou manjih lokalnih zajednica ne ulaže dovoljno u razvoj muzičkog života. Tu bi, izvesno, izuzetak moglo da predstavlja horsko muziciranje, budući da ono omogućava velikom broju amatera da ostvare živi kontakt sa muzičkom praksom.
Možeš li nam reći nešto više o projektu iz kojeg je nastao dokumentarni film Dovoljno za besmrtnost?
U susret stogodišnjici smrti Stevana Stojanovića Mokranjca (1856–1914), došli smo na ideju da okupimo naše vodeće ličnosti iz sveta muzike i sa njima razgovaramo o životu i delu ovog velikog kompozitora. Tako je u aprilu 2014. godine otpočelo snimanje tih razgovora, te je tako nastala jedna višečasovna kolekcija intervjua. Zbog loših tehničkih uslova, izrada filma je trajala dve godine. Film je urađen volonterski, bez finansijske podrške. Reč je o dokumentarnom filmu, koji je sačinjen kao kolaž različitih izjava iz snimljenih intervjua, u konačnom trajanju od približno 50 minuta. Budući da veliki deo snimljenih intervjua nije iskorišćen, u planu je i izdavanje knjige intervjua, kako bi javnost mogla da se upozna sa ukupnim materijalom koji smo sakupili. Film je premijerno prikazan 13. septembra 2016. godine na Maloj sceni bioskopa Krajina, u okviru 51. festivala Mokranjčevi dani u Negotinu. Drugi put je prikazan u Banjoj Luci, u okviru naučnog skupa Tradiciija kao inspiracija, koji je deo manifestacije Dani Vlade S. Miloševića, u aprilu naredne 2017. godine. Uprkos negativnoj kritici, gde je zamerana loša tehnička izrada filma, na oba prikazivanja publika je pokazala vidno oduševljenje. Neki nastavnici muzičke kulture i istorije muzike su čak i zatražili dozvolu da prikažu film u okviru nastave, zbog njegovog izraženog pedagoškog karaktera.
Sociolozi ističu da se promena sistema vrednosti u jednom društvu može prepoznati po promeni muzike. Kakav je tvoj ugao posmatranja ovog fenomena?
Čini mi se da bi to trebalo da se razume obrnuto – sve ono što primećujemo u svakodnevnom životu, naši ukusi, kultura kojom ispunjavamo slobodno vreme, ponekad čak i međusobno ophođenje predstavljaju odraz ukupnog sistema vrednosti jednog društva. Tako je i sa muzikom. Ukoliko bismo pokušali da promenimo muzički ukus određene kritične mase, to bi, poput lečenja simptoma, dalo kratkoročan efekat. Ukoliko je potrebno da muzika jednog društva postane drugačija, to bi trebalo da se javi kao posledica korenitih društvenih promena, u kojoj ta nova muzika postaje deo sistema vrednosti jednog društva. Čini mi se da je to jedan dugotrajan proces.
Da li u eri turbo-folk kulture koju je izrodila masovna kultura, kvalitetna muzika može opstati i pronaći svoje mesto pod kulturnim nebom?
Kao i u prethodnom pitanju, reč je o dugtrajnom procesu. Nije pitanje da li će nešto samo po sebi opstati, već je pitanje da li će društvo, kao kolektiv sa svojim sistemom vrednosti raditi na tome da nešto opstane i pronađe svoje mesto. Reč je upravo o promovisanju, marketingu, odnosno o upisu vrednosti u određene kulturne proizvode koje smatramo važnim. Ponovo, reč je o dugotrajnom procesu, koji, koliko mi se čini, prelazi i u domen pedagogije. Nije potrebno samo obezbediti neke kulturne proizvode dostupnim. To je, izgleda, relativno lako u današnje vreme, putem medija masovne komunikacije. Savremeni svet (čiji smo svakako deo) bi trebalo da bude onaj u kome se neguje sposobnost kvalitetnog izbora u nepreglednom moru informacija koje kruže oko nas.
Razgovarala: Jelena Jocić