Prije no sam se, nakon majčine smrti, preselio u prikladniji jednosobni, živio sam s njom i očuhom u trosobnom stanu s ogromnim balkonom. Kuća je bila stara, osim od naše korištena od još jedne obitelji, dok su se u prizemlju izmjenjivali dućani za robu različitih vrsta. To je bio moj rodni dom, u kojega sam…
Почела недеља Србистике
Недеља Србистике на Филозофском факултету у Нишу отворена је у понедељак 9. 12. дебатом на тему употребе дијалеката и кратким документарним филмом који говори о лику и делу професорке Јордане Марковић, у режији студената друге године Србистике – Давида Петровића и Гање Николић. Професорка Јордана је својим вишегодишњим радом и искуством инспирисала и своје студенте…
Треба нам једно универзално све, да потисне једно ништа (Христина Здравковић)
Неки је осећај у човеку. Неко чудно осећање света и живота. Тихо чудно, гласно чудно, збуњено чудно, и питање је чудно, одговор који дајеш, још чуднији, самоме себи или другоме… Навиру сећања, шкрипе давно успаване мисли, одлазе снови, а још трају надања. Магла осећаја, жеља, чекања, чежње коју сте предуго давали једно другоме, повлачи се,…
Љубав у Кани ( Милица Миленковић)
СВАДБА У КАНИ Нико не записа ко су били оно двоје младих што их венчаше у тај дан. Какав им је био положај звезда и чиме су одредили време своје свадбе: добром плодном годином или виноградарским пужем. Рецимо да су били заљубљени и сневали својих девет камених квадрата ниског лавиринта канских сокака са…
Black light – роман о глобалном непокоравању
Пре нешто више од годину дана један од најчитанијих Лагуниних аутора и професор, др Миомир Петровић објавио је роман “Black light” за који каже да је футуристички роман о колективном непокоравању. Многе је зачудило зашто је после два романа “Мирис мрака” и “Кућа од соли” који говоре о епохи 30 -тих година двадесетог века, изашао…
Свитање (Страхиња Костадиновић)
Посматрао је први пут рађање Сунца, моменат када нисмо сигурни да ли ће светло сасвим одгурнути таму и створити дан. Обраћајући пажњу више на промене у плаветнилу око ровитог Сунца него на његове младе нијансе, питао се зашто је до сада увек јутром сматрао онај тренутак кадa отвори очи. Ово је сигурно оно врло рано из…
Oдлазимо онда кад пожелимо да се поново вратимо (Ивана Митић)
Бити отворена кутија, А таквих кутија је мало, Чак безмало. Волим их, Препознајем. Радујем им се, Затворене одбацујем. Да ли је то добро? Не занима ме. Жив си ако није добро, Срећан си ако се мењаш И радујеш промењеном. А шта ако боли? А шта ако не боли уопште? Уштини се, Жив си. Живот није…
Разговор о једном Едипу
Синоћ је у Нишу одржана премијера представе Један Едип, по тексту португалског драмског писца Арманда Насимента Розе, а у режији Југа Ђорђевића. Студенти четврте године Србистике били су у прилици да присуствују претпремијери ове представе, у петак 29. новембра, а сутрадан и књижевном разговору са писцем ове драме. Њега је организовало нишко Народно позориште у сарадњи са ЕУ…
Susret sa vinom i ljubavlju (Sanja Petkovska)
Oduvek Preferiram čistu i oštru svest Izbegavam alkohol U društvu me preskaču kad kruži flaša Tako sam dugo izbegavala i ljubav Onda se desio susret Sa vinom i ljubavlju istovremeno Volela sam propalicu Volela sam pijanicu Sedeli smo satima u sivoj sobi Volela sam njegove mršave noge On je bio uvek pijan Ja…
Fale mi pesme Jesenjina, društvo Dostojevskog ( Nemanja Nele Ilić)
Grofica J Fali mi Moskva, Petrovgrad i Volga predivna, uzburkana Ladoga i hladnoća Sibira. Fali mi zemlja naša, carska Rusija i bal pod maskama. Fali mi ono vreme, kad sam te pod maskama tražio, tvoj miris kroz gužvu pratio, za fijakerom jurio. Fali mi, jer to vreme se više vratit neće. Fali mi…