Драган Огњановић
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА ОД ПАДА БЕРЛИНСКОГ ДО ПАДА СРПСКОГ ЗИДА
Народна библиотека Раде Драинац Прокупље, 2020.
У Антологији српског афоризма од пада Берлинског до пада Српског зида заступљени су аутори афоризама са српског говорног подручја. Заступљено је око 140 аутора.
Приређивач се определио за овакав избор, јер je пад Берлинског зида најзначајнији друштвенополитички догађај у Европи након Другог светског рата. Падом Берлинског зида окончава се подела Немачке и подељеност Европе на Источни и Западни блок. Пад Берлинског зида представља и пад комунизма и тоталитаризма јер се убрзо догађају промене система у свим земљама Источног блока. Југославија, као посебан случај, на миран начин је извршила прелазак из једнопартијског у вишепартијски систем. Али за разлику од остатка Европе, у Србији и осталим републикама СФРЈ комунисти су се само преобукли у националисте, а до суштинске промене система није дошло. Посебно је у Србији било изражено несхватање последица пада Берлинског зида, успостављен је привид вишепартијског система, а сва власт била је сконцентрисана код једног човека, Вође, те је он и био најчешћа мета сатиричара.
Пад Српског зида, односно смена са власти председника Слободана Милошевића, због манипулације резултатима на локалним и председничким изборима, извојевана масовним протестима широм Србије, по својим последицама за српско друштво представља пандан паду Берлинског зида. Тек 2000. године долази до радикалног раскида са комунизмом и његовим системом вредности и стварног окретања Србије моделу демократског друштва и приватне својине. О каснијим лутањима српског друштва, пљачкашкој приватизацији, тајкунизацији, лажним експертима и реформаторима, вероватно ће сведочити нека нова антологија афоризама.
У антологији Године заплета, осим најпознатијих афористичара који су стварали у овом периоду, окупљених око Београдског афористичарског круга (Александра Баљка, Растка Закића, Слободана Симића, Александра Чотрића, Милана Бештића…) и Јежеваца (Радивоја Бојичића, Милована Вржине, Душка Петровића…), афористичара окупљених око часописа Ошишани јеж, заступљени су и многи други, мање познати афористичари из Србије и других бивших југословенских република.
Верујем да ће ова антологија кроз писање српских афористичара из разних углова осветлити деведесете године двадесетог века, које су у целини трагичне по Србију и њен народ; то су године када смо имали ратове, хиперинфлацију, масовне демонстрације, медијски мрак, изборне манипулације и друге врсте злоупотребе власти и обмањивања народа – и када смо имали великог Вођу.
СВЕТИСЛАВ С. ГЛИШОВИЋ (1913‒1998) Београд
МИСЛИ, РАЗМИШЉАЊА И АФОРИЗМИ (2000)
Мишљење малих људи разликује се од мишљења великих по томе што се само глупости ових других спроводе у дело.
МИРОСЛАВ БЕЛОВИЋ (1927–2005) Илиџа
ЗВЕЗДЕ У БУНАРУ (1992)
Поплава информација претворила је људе у дављенике
ГОЈКО ЈАНКОВИЋ (1931) Жирци, Колашин
ДРМОРЕДИ (1997)
Са бившим братским републикама везују нас хуманитарни коридори.
ДРАГАН ШУШИЋ (1932‒2009) Липница, Чачак
ШУШКАЊА (1999)
Свака сличност са нама је случајна. Ми све више личимо на себе.
СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ (1935‒2019) Врбљани
ЖУЉ (1994)
Били су истомишљеници. Ниједан није ништа мислио.
ДРАГАН ОГЊАНОВИЋ (1972) Прокупље
АФОГРАФ (1999)
Знак питања је преплашени знак узвика?
АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ (1974) Београд
Патриотизам долази спонтано. Обично путем медија.
САША МИЛОВАНОВИЋ (1976) Смедерево
Наш народ баш нема смисла за духовно. Само мисли на храну!
БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ
Драган Огњановић (1972), Прокупље. Објавио је књиге афоризама Афограф (1999), Страдијанске хронике(2011), Насмејана страна света (2016). Приредио и написао предговор књизи Бандит или песник (изабране песме Радета Драинца, 2015), објавио збирку поезије Прекобројни годови (2019).
Главни је уредник часописа ТОК и главни и одговорни уредник годишњака Топлички венац.
Добитник књижевних награда: Млади јеж (1998), Владимир Булатовић Виб (1998), победничке дипломе на Фестивалу хумора и сатире Смејада у Бањој Луци (2009).
Живи у Прокупљу, а ради у Народној библиотеци Раде Драинац. Пише поезију, прозу, есеје и приказе.
