Педесет девета годишњица смрти песника Бранка Миљковића, обележена је данас у организацији Нишког културног центра. Љубитељи писане и изговорене речи окупили су се да одају почаст славном Нишлији, полагањем цвећа поред бисте књижевника на платоу испред Народног позоришта.
Свечана поворка наставила је ритуалну шетњу до меморијалног комплекса Стеван Сремац / Бранко Миљковић, где је овим поводом организован пригодан програм ‒ Усуд српских песника,у сарадњи са Друштвом књижевника и књижевних преводилаца Ниша. О лику и делу једног од најзначајнијих песника друге половине 20. века и усуду великих стваралаца говорили су проф. др Горан Максимовић, историчар књижевности и књижевник Дејан Стојиљковић. Увијек је годишњица смрти Бранка Миљковића добар повод, као што је то и ове године, на 59 година његове смрти, да се проговори о његовом дјелу, о његовом животу, па и тој трагичној смрти, која је званично приказана и представљена ево читавих 59 година као самоубиство пјесника, а највероватније се заправо ради о његовој ликвидацији, која је вјешто прикривена и мистификована на различите начине. Оно што је важно за сам овај догађај, то је прича о трагичним пјесницима који су и пре Бранка Миљковића били често присутни у српској књижевности. Ево ја сам у једном кратком осврту од Бранка Радичевића преко Дамјана Павловића, Ђуре Јакшића, Милутина Ускоковића ‒просто показао како постоји читава једна линија тих трагичних пјесника који су, да ли због болести, због самоубиства, или због трагичних страдања завршавали своје животе и оставили недовршена дјела, а имали су огромну умјетничку снагу и таленат, који је заиста у потпуности остао неисказан у правоме обиму, аони су га носили у себи. Бранко Миљковић је био пјесник који је ишао испред свога времена. Стварао је у једном идеолошки веома тешком и конфузном времену, где је комунистичка идеологија поништавала свако право на слободу умјетности, а Миљковић је био све супротно од тога. Он је прије 59 година или прије шездесетак година створио поезију која је неколико генерација ишла испред његовога времена и ни данас српска савремена поезија није отишла корак даље од онога што је Миљковић написао у својим стиховима,истакао је професор Максимовић у уводном предавању.
Књижевник Дејан Стојиљковић је премијерно најавио свој нови роман о животу и делу принца српске поезије, који ће публици бити представљен на тачно шест деценија од смрти трагично преминулог песника. Ово књижевно остварење доживеће и адаптацију на сцени Народног позоришта у Нишу, марта месеца наредне године, на годишњицу његовог оснивања.
Чланови књижевног клуба Ватра и живот, ученици ОШ Бранко Миљковић, Сањин Лазић и Александра Стојановић, лауерати дечјег књижевног конкурса Бранково перо,уприличили су овај културни догађај рециталом, песнику у част.
Искра стваралачке ватре заувек је утихнула и млади живот песника угасио се једне кобне ноћи 1961. године у Загребу, након немилог догађаја који јој је претходио. Од речи је живео, од ње је и страдао. У аманет свом народу оставио је стихове: Уби ме прејака реч, који сведоче о варљивој судбини песника, крадљивца божанске (Прометејеве) ватре.
Пише: Јелена Јоцић