АРХИВСКИ СУСРЕТ СА ПРОФЕСОРОМ ФИЛОЗОФИЈЕ У КАФЕУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ 1952. 1972. 2018. / За Л. Прошића, у блеску тмине!/ * Празнина је бескрајна! Она нас окружује! Зато су немири наши и та врева вечерња и снови, и наслућивања сва ! / Л. Прошић,из Генеративних песама/ I. Гордана Т, Бранко М . Лука П. / Алманах…
Магдалена (Ивана Стојановић)
У тамној води реке огледала су се зелена дрвећа која су се више нагињала ка њој. Због њиховог зеленила и вода је добијала зелену боју помешану са наранџастом бојом сунца, које се тек успињало на плаво небо. У даљини се налазио стари млин који је одавно престао да ради. Сада је своје рушевине огледао у дубоком кориту реке…
Mrak tuđih neznanja (Nenad Kostić)
Nove pesme Pišem nove pesme da se njima ogrnem. Kada mi bude hladno, kada budem usamljen i nevoljen od ljudi i sebe. Kada bude nevidela vodiće me za ruku. Moje kosti i moja krv, kada ne bude mog tela, nova koža da je obučem. I kada ne bude glasa, biće mojih reči zvuk. Moje oči da gledam kada…
Зимски тренутак (галерија фотографија Анђеле Цветковић)
„О, када би пронашли нешто“, рекла сам изненада несвесно, „ када би пронашли нешто чиме би се могле конзервисати успомене, као неки укус или мирис! И кад се успомене никад не би истрошиле, не би избледеле, да можемо кад нам је воља извадити боцу, извући запушач и поново преживети протекли тренутак!’“ (Дафне ди Морије, „Ребека“)…
Povratak prevremeno rođenoj samoći (Tijana Miljković)
HODOČAŠĆE dok sam putovala ka tebi klanjala sam se listovima deteline previdela olujne znakove u lepljivoj praznini između kože i ničega ostavila apetit dok sam putovala ka tebi pamtila sam nepoznata lica ogluvela razgovore sekla kilometre dok sam putovala ka tebi okaljana i pognute glave vraćala sam se prevremeno rođenoj samoći koja me…
Umetnički dnevnik Jane Kostić (crteži i slike)
„Crtati znači okružiti ideju linijom.“ (Henri Matis) „Slikamo očima ljubavi, pa nas stoga moraju ocijeniti samo oči od ljubavi.“(Gotthold Ephraim Lessinг) Biografija: Jana Kostić učenica je ETŠ „Mija Stanimirović” iz Niša. Trenira odbojku u ženskom odbojkaškom klubu „Student”. U slobodno vreme crta i slika. O svom talentu kaže: „Smatram da je crtanje najbolji način da…
Пола века поезије: Владимир Копицл, добитник Бранкове награде
Збирка песама „Удаљени бубњеви”, у издању Културног центра Новог Сада коју потписује Владимир Копицл, понела је Награду „Бранко Миљковић”. Свечана додела награде биће организована у јуну. „ ’Удаљени бубњеви’ представљају артикулацију у савременом свету све удаљенијег звука бића поезије, и то поезије која изнова проналази себе у игри са културолошким и ’дневним’ стереотипима, и израженом…
Породица у кафкијанској атмосфери (Ирена Димитријевић)
(„Метаморфоза” Франца Кафке) Придев кафкијанско настао је од имена значајног прашког писца двадесетог века Франца Кафке. Двадесети век у Европи утицао је на људе тог времена. Индустријализација, борба за радничка права, последице рата само су неки од догађаја који су узбуркали животе становника. Кафкијанско стање скоро да је заменило стање меланхолије, апсурда и празнине. Настао као део из жаргона, представља примораност човека да се налази у…
Zimsko veče (u prevodu Nevenke Balanesković)
Émile NELLIGAN (1879–1941) Poésies complètes, 1952 SOIR D’HIVER Ah ! comme la neige a neigé! Ma vitre est un jardin de givre. Ah ! comme la neige a neigé! Qu’est-ce que le spasme de vivre À la douleur que j’ai, que j’ai. Tous les étangs gisent gelés, Mon âme est noire! où-vis-je? où vais-je? Tous…
Да л’ је срећа или туга? (Марко Маринковић)
Кад мушкарац плаче Не брини сине шта други кажу што ти се смеју по глави скачу не мари за то пусти их лажу понекад сине и најјачи плачу Предуго они били су јаки па сузе сад су кренуле саме не веруј њима то каже сваки плакање није само за даме Мушкарац исто осећа јако живот га лупа о морске стене небитно ко је заплаче свако плакање није само за жене Извор инспирације Песмо моја, моја реко, дошла си ми ко бујица, па се чујеш ти далеко и лепршаш као птица. Ти си, песмо, као шума, изгубих се ја у теби, што ме узе ти за кума, да ја име даднем теби. Као отац својој кћери, какво желиш то ћу дати, песмо моја, не замери, што ти име нећу знати. Не љуте се нежне риме што немају своје име, ал’ сањају снове своје, да стихове свилом кроје. …