На Балкану има један Град У том граду има једна Улица У тој улици има једна Кафана У тој кафани има један Сто Поред тог стола је један Прозор Тај прозор гледа на Улицу На тој улици је један Студент Тужан, али храбар Држи пиштољ На улици је и један Надвојвода Задовољан и поносан Али не задуго Пиштољ опали и сруши Надвојводу Жандари срушише Студента Студент сруши Стари свијет Наташа Лујић
Иван Босиљчић: Лепоте и наде има, само се треба сетити
Антоан де Сент Егзипери, аутор једног од најчитанијих дела на свету „Мали принц”, рекао је да се „само срцем може заиста гледати. Оно што је суштински важно, невидљиво је оку”. Да су ове тврдње заиста тачне, као пример може послужити и музичко-сценски програм „Наше вече”, који већ више година заједно са врхунским музичарима изводи певач,…
Калеидоскоп опсене (Мина Комадина)
ПОМОДРЕЛА ПЕСМА Просто ти било, несанице. Негде напољу, ван мрака, живот трепери. Нек не остане на тој земљи ништа, нек други оживљавају скице. Моје су побуне ко изгладнеле звери – за стихијом бедни сведоци губилишта. Ископајте раку на падинама, где студени северац пече. Ту ће починак вечног сна да бди. Омеђите плетеним венцем,…
„Афера недужне Анабеле” ‒ честитост на олтару греха
Позоришни комад „Афера недужне Анабеле” рађен по тексту Велимира Илића, a у режији Игора Павловића, изведен је крајем протекле године на сцени Народног позоришта у Нишу. Овај ванвременски комад отвара бројна егзистенцијална питања, али не нуди одговоре, већ гледаоцу, како то са узвишеном уметношћу и бива, оставља да их сам пронађе уз коју кап горке жучи, вечног пратиоца истине….
U potrazi za kodom sreće (Neda Stojanović)
Ko određuje? Ko je taj što određuje dobro i zlo? Ko određuje kakvo drži nas tlo? Ko određuje kakva će nam duša biti? Ko određuje šta ćemo reći, a šta skriti? Ko određuje moral, pravdu, sreću? Ko određuje ko će dobiti slavu veću? Ko određuje kakva će ravnoteža biti? Ko određuje kakva ćemo gnezda sviti?…
Кристали слободе у срцу подвижника (Милан Гајић)
Мајка свих надања Косово моје, душо осемењена болом Твојим велом истине сав сам покривен Пред тобом клечим, к’о пред апостолом Мој си иконостас првом сузом оживљен Ти си мајка свих надања Моја заклетва крстом уписана Због тебе трпим сва страдања Вечна сузо детета – неизбрисана У злурадости и заблуди тебе се одричу Они што би украли и дете од мати Свакодневно новим боговима кличу Али тебе никада неће добро знати Нити твоју светлост моћи да помраче Јер је она вечна као твоје стадо Које покајнички за тобом сад плаче А срце му дрхти, иако је младо Не дам да ширину твог небеског поља Никакав тужан људски траг помути Само чекам да генерација боља Газиместану победнички поздрав упути Желим да Звечан и тврђаву краси Крст спасења светог краља Милутина А Ораховац и њене божуре кваси Оцеђено сунце Метохијског вина Косовци ће се збрати на врху Проклетија Да поставе границе новог предања А семе ће поноса ново да проклија Чувари смо вечни тог завештања И кад поново ушетамо у предворје Пећи Пољубимо земљу и помолимо се Сави Тек ћеш онда знати да у вечној свећи Гори пламен исконске љубави на јави Јасеновац Да заћуте милиони живих! Да се не чује ничији глас! Нек васкрсну мртви, Кроз јецај нек кликују! Свеци да отпоје молитву, Да чујемо невиних вапај. Да заћуте свештеници и песници! Нико да не пева више! Да сваки дан буде година ћутања, Не би било довољно мира за страдале. Кости, прах и извађене очи, Оне нека говоре. Да заћуте градови оних што ходе! Јер главни град Србије није Београд. Главни град је тамо где је костију планина. …
U vihoru života (Vesna Pešić)
MAJCI Rođenjem si me obasjala svetlošću brigâ i nežnosti, straha i ponosa. I ta me svetlost čini sigurnom od svih zlobnih i lažnih pogleda, i pokazuje put da ne zalutam u stalnom traganju za svojom budućnošću. MOJA MAJKA …majci za 75. rodjendan… Dom moje majke nekad je bila stara, trošna seoska kuća,…
Добро увијек побјеђује (Милош Белоица)
Исплива зло понекад у мени Али га својом душом убијем Често се иза угла сакрије Да опет се појави – жељу своју не крије Појави се зло понекад у мени Али га снагом воље убијем На мене мучки насрне Но изненада – натраг се обрне Избије зло понекад из мене Али га разумом тихо убијем…
Неизвесност у соби Црних (Ивона Савић)
У глувој соби Црних у мозгу игра се партија шаха финалиста остаје да живи остали траже пут до усана и изаћи ће ускоро Читаво крдо мрачних одора полако силази низ степенице У соби три затвореника један свучен спава зимским сном ретко се и буди али уме да буде досадан Двојац преговара логично је да један…
Kroz polje neostvarenih želja (Aleksandra Mitić)
Poslednje zbogom Odjednom sam prestala imati taj najlepši osmeh Nebo zvezda padalica Želja Pretvorilo su u plašt tuge, Razočarenje ispijalo, svaku nadu da ponovo vidim taj sjaj, koji mi pruža ruku života. Tuga me doziva… Bežim od tebe, Jer sebe više ne znam, Bežim kroz polja neostvarenih želja, Potonule ljubavi, Bežim, tražim mir, spokoj i zadovoljstvo,…