„Hausiteri” (engl. house sitters – čuvari kuće) savremena je drama sa elementima komedije koja je na niški pozorišni festival „Teatar na raskršću” u okviru pratećeg programa stigla desetog oktobra iz JU Gostivarskog Teatra iz Severne Makedonije. Dramska radnja tiče se mladog bračnog para koji u carstvu manipulacije, očekivanja, nadzora, procene i materijalnog pitanja pokušava da ispliva i pronađe svoj put. Premijerno je izvedena krajem jula ove godine u Gostivaru i ovo je prva repriza, a mi smo kroz razgovor sa autorom teksta Gorjanom Miloševskim, režiserom Igorom Ivkovićem i glavnim glumcem Darkom Veljićem saznali više o Davoru, motivaciji i poruci komada.
Davor i Sara su bračni partneri koji se na sceni pojavljuju u uobičajenom kućnom izdanju – spremaju doručak u pidžami, malo se koškaju, ‘poleti’ i pokoji predmet, i dok se publika rasterećeno smeje, dolazi do preokreta. Dobijaju ponudu da pričuvaju luksuznu kuću Davorovih poslodavaca, koju prihvataju kako bi svojoj ćerki pružili stabilniju budućnost, i ne sluteći da će se Armend (koga tumači Arian Ejupi), otac vlasnice, pojaviti i staviti pred njih apsurdne testove kako bi demonstrirao svoju moć i prividni prestiž. „Mi smo nekom sluge, možda smo sluge i na poslu, možda i kod kuće, u nekim projektima, kada nas ‘iskorišćavaju’ i ovo je predstava koja bolnim humorom, verujem, dodiruje onu publiku koja ima šta da vidi i šta da prepozna, i prepoznaje se verovatno i ovde, na ovom gostovanju na ovom značajnom festivalu”, kaže Igor Ivković, režiser komada i dodaje da ne želi da se ikome desi maltretiranje od strane poslodavaca.
Kad se inteligencija sudari sa silom
„Hoću da kažem da smo svi bili u nekom trenutku Davor ili Sara kada smo bili psihički maltretirani. Verovatno, kad doživite taj psihološki teror od nekog bogataša koji vas uzme da radite za malu platu i doslovno vam skače na glavu. Ali Davor nije mačomen, on ne zna da se bije”, govori Igor. Na to se dramski pisac i autor komada, Gorjan Miloševski, nadovezuje: „On je nerd, intelektualac, nije čovek koji je vičan tome. Nije neko ko je išao na boks i kome je nasilje prvo rešenje za sve. Oni su pokušali da inteligencijom i pravednošću pobede negativce. Kada se inteligencija sudari sa silom, u nekoj situaciji u kojoj zapravo sila odlučuje, tu je inteligencija nemoćna. Gde ima sile, nema pravde, rekli su stari. I u tome je konflikt. I zato tako reaguje”.
Njegova ideja je da istakne ono što se uistinu dešava – delimo se na bogate i siromašne, obične ljude i elitu, i ta granica je sve izraženija i ozbiljnija. Izabrao je realizaciju na duhovit način jer je tako lakše dopreti do publike, kako kaže, ali i da bi ismejao sve naizgled apsurdne trenutke koji se dešavaju običnim ljudima kada ‘služe’ takozvane elite. Naizgled apsurdne, a zapravo stvarne.
O samom procesu stvaranja dela Gorjan govori: „Veoma sam zadovoljan ovom ekipom. I to prvi put, moram da kažem, iako sam radio sa više reditelja, među kojima su Boris Lešević, Martin Kočovski, Hana Velenkovska, Bojan Trifunov i imam iskustvo koje nije zanemarljivo. Moj utisak je zasad prilično iskren i emotivan, zato što je sa autorske strane veoma ispoštovano ono što sam napisao i nekako se ono što sam zamislio u glavi prenelo na scenu. Veliki deo materijala dospeo je na scenu, što znači da je bilo vrlo malo skraćivanja, jer mi, autori, pomalo se nerviramo kada nam krate tekstove. Šalim se, naravno, to je deo procesa, ali zaista je tako ispalo i razvio se jedan lep duh oko predstave”.
Kada je reč o njihovom matičnom teatru, Igor ističe da je Nacionalno pozorište „Gostivarski teatar” veoma mlado i da u njemu rade Albanci, Turci, Makedonci, te da je i tehnička ekipa mešovitog sastava, na šta je veoma ponosan: „Mi smo kao jedna Ex-Jugoslavija ili neko multietničko društvo, koje funkcioniše u želji da promovišemo pozorište i da budemo što bolji. To je jedan veoma važan aspekt za sve nas, da pokažemo da nas religije, vere, nacionalnosti, političke partije ne zanimaju i da, kad imate dobru ideju, želju i dobre glumce, autore i ekipu, možete napraviti čudo za tri nedelje. Veoma smo srećni zbog toga”.
Darko Veljić našao se u ulozi Davora i po prvi put u Gostivarskom pozorištu, a za časopis „Bez limita” rekao je kako je ovo bila ekipa snova sa kojom se sve poklopilo: „Verovali ili ne, mi smo citavu predstavu uradili za manje od mesec dana, otprilike za tri nedelje, što je izvrsno. Meni se nikad nije dogodilo da se svi u ekipi tako dobro razumemo i da tačno uradimo svaki zadatak, sve što se tražilo od nas. Čitav ovaj proces bio je važan, jer je Gorjan bio sa nama na svakoj, baš svakoj probi i mnogo nam je pomogao. Tako smo svi zajedno napravili jednu koheziju. Jednostavno, to je bilo za pamćenje. I još uvek, od kako smo završili predstavu, međusobno se izazivamo i smejemo se, pričamo: Hajde da i sledeći projekat da napravimo za dve nedelje, ako uspemo”.
Budi svoj hausiter
Na samom kraju intervjua, Gorjan je podelio sa nama svoje utiske o niškoj publici: „Posmatrao sam publiku sada, na vašem festivalu, na ‘Teatru na raskršću’, i video sam mnogo reakcija baš na pravim mestima i to se poklopilo sa onim što sam osećao. Video sam da je predstava pogodila ljude, jer to mi je i bila ideja – da se prikaže ono što proživljavamo mi, obični ljudi, koji smo pod pritiskom, pod tenzijom i maksimalno eksploatisani, koji se borimo da od prvog do prvog sastavimo kraj s krajem, da izdržimo. Video sam da to pogađa publiku”.
Materijalna sigurnost danas je preduslov za funkcionalnost i mnogi ljudi se susreću sa dubokim podrhtavanjima džepa, neizvesnošću posla i na žalost, mobingom. Mnogi dozvole da ih privid sjajna i lažnog staleža obuzme i dopuštaju saradnicima da im okrznu zidove morala, te čine nešto što verovatno ne bi zarad iluzije uspeha i materijalnih dobara. Sa razvijenom svešću o pritiscima sa kojima se susrećemo često na radnom, ali i drugim mestima, rizicima po sopstveno dostojanstvo, nadzorima različitih oblika i gubitkom privatnosti jedino možemo napred, u iskrenije društvo gde ćemo jedni drugima pomagati bez potrebe da ismejemo, nipodaštavamo i ubedimo sebe da smo bolji od drugih.
Autorka: Anastasija Arvai
Foto: Narodno pozorište Niš/Tetatar na raskršću promo