На плафону самице у логору налазио се само један чунчић кроз који се видело небо и кроз који је улазио кисеоник. Чунчић је заправо био једина ствар која је одржавала логораше у животу. Данима би седели у тишини на екстремним температурама, без воде и хране. Слушали би тишину и покоји јецај из суседних ћелија, плитке…
Стратешка игра као чувар историје
Ученици седмог разреда Основне школе „Бубањски хероји” дали су одличан пример на који начин треба учити историју – они су осмислили и оцртали карте које служе за играње специјалне стратешке игре кроз коју се уче многе чињенице о Великом рату. Урош Главашевић је дошао на идеју да би могао да направи ову игру, а у…
Pacijent 27
Dragi dnevniče, Otkad mi te je poštar doneo, imam veliku želju da napišem ono što me u poslednje vreme muči. Kako sam se preselio u novi jednosobni stan, sve je nekako čudno. Ceo ovaj stan je čudan. Od ulaznih vrata pa sve do garniture, sve je previše čudno. Kada malo bolje razmislim, ceo moj život…
Bojan Džodan: U savremenom svetu, koji se ponekad naziva svetom postistine, često činimo grešku i očekujemo da se istina kao jasna i lepa odbrani sama
Kratke priče iz oblasti nauke, umetnosti i kulture koje godinama unazad privlače pažnju publike željne znanja i novih otkrića sabrane su u knjizi koja, iako istovetnog naziva kao i blog koji joj je prethodio, predstavlja po sadržaju slično, a po formi drugačije delo. Blog, a potom i knjiga, „Paralaksa” nastali su, kako kaže i sam…
Различити сензибилитети уједињени у муралу
Тројица чланова Hesoyam колектива заслужни су за нови изглед фасаде Уличне галерије „Мезанин” у Балканској улици. Андреја Крстић Chenipe, Јован Ћурчић Quam и Вук Ђурић Endo осликали су у оквиру изложбе дигиталних принтова „3х3” мурал који заједно са дигиталним притовима изложеним у витринама Галерије чини нераскидиву и уметнички заокружену целину. У разговору са Вуком Ђурићем…
Намерно погубљени кључеви (Саша Миловановић)
Дође ми Дође ми да се распакујем негде у теби, и да пре починка погубим све мапе и кључеве, да ничим више ни не наслутим пут из топлог лавиринта, да куцам у двојини са билом твојим, тако певљивим, кроз длаку твоју да дишем, и сунце кроз груди осећам, да те загрцнем, кад ти необичну реч кроз уста протнем, да ти…
Londonska lutka
Ponovo sam sanjala London. Teško sam mogla da prepoznam Big Ben zbog guste magle i blage kiše. Sve je bilo mirno i spokojno… Čule su se kapljice kiše kako udaraju o tlo. Sa obližnjeg luna-parka čula se neka veoma tiha, pomalo strašna muzika koja je izazivala jezu u meni. U tom trenutku sa Londonskog oka…
Ars longa vita brevis – umetnost je duga, život kratak
„Rim je grad odjeka, grad iluzije i grad čeznje.” (Đoto Di Bondoni) Fotografije: Jefimija Aksentijević
Вистината во очи (Александра Стошић)
Една свеќа горат во црквата Една големата куќа е празна Секој ден по една бора на лицето И една на срцето А една солза паде Само да ги покваси Пресушените фонтани Во големи градишта Ал се големи И бучни Празни. Сат на ѕидот кажува дека е време Време да на вистината погледаш во очи Встинста…
Пут светлости
Чланови нашег часописа били су део овогодишње наставно-научне екскурзије „Пут светлости”, која се већ традиционално организује захваљујући проф. др Драгиши Бојовићу са Департмана за србистику.