Руке Корачамо и километре пређемо, ноге уморе се, а године прошле су, као од ока трептај. На собном сточићу и даље стоји део један, који празан остаће. У полумраку и по дану тражила сам те, а руке твоје од мене бежале су, као јање од орла, као лава од вулкана. Трчала сам ка теби, док…
Месец: јул 2020.
Impresije (Jelena Živanović)
Ono što umetnost nudi je prostor u kome duh može da diše. ( Džon Apdajk) Posvećeno Vuku Jelena Živanović
Jer smo rođeni za patnju. Za rastanak… (Suzana Trifunović)
1. Zavolela sam te. Nekako sam se sjedinila sa tobom. Bog nek prosti ako nečije grehe plaćamo. Tiša si od noći, a opet ti čujem vrisak. Malo je nas koji te čujemo. Ogluveli su od zlobe. Postala si sinonim za nešto upokojeno, nešto što se ne budi više. A ja te ne dam! Kroz mene…
Majka je ključ naše tajne (Anđelija Arbutina)
Moć straha je neizmerna. Kontroliše umove, postupke, živote, pa i budućnost. Kontrolisao je i njihovu. Vetar je silovitno duvao, povijajući odavno izlomljene, gole grane trulog drveća. Nebo je bilo ispunjeno cementnim oblacima, ali se znalo da kiše neće biti. Nijedna kap nije pala mesecima. Ona je sporo koračala ispucalom zemljom, ostavljajući mizerne, skoro neprimetne tragove…
Zaostali ukus u ustima (Anđelija Arbutina)
Svom težinom naslonila se na vrata koja su se cvileći otvorila. Gazila je vazdušastu mahovinu, ostavljajući kaljave stope za sobom. Vazduh je bio težak, zidovi su odavali prazninu, a muk je bio svuda, u svakoj pukotini. Toplim dlanovima klizila je po hrapavom zidu sve dok sveže nalakirani nokti nisu pritisnuli prekidač i trepavice se ispunile…