Звоно страха Крај марта је и сви пролеће очекују, откуцаји страха у срцу одјекују. Мир и тишина стварају забринутост, тако чудно, као да пролеће више није будно. Ласте се скривају у гнездима уместо да лете, мирис пљуска у ваздуху осете. Процветале гране личе на врбе, кишни облаци доносе сузе за Србе. Сунце…
Перпер за Ташане (Мирјана Бојанић)
Људи што се исто смеју, и љубе Запоседају ми метохе и чадоре ми развијају кроз утрине ти исти људи, што се пред истим чадорима, стиснутозуби, благозаводљиво смеју и укошених усана гладно и целивнохладно љубе. Нуде ми се разгрљеним лицима за треперавим белим барјацима, доњег ока расклопљенијег од горње усне. Њихови погледи израстају ињем у…
Neizvesno je sve što cveta (Ivana Gojković)
svet je čudno mesto mi smo čudni stopala su nam uvrnutog izgleda leđa su nam kriva, neko večito dobacuje da se ispravimo a niko ne objašnjava značaj kičme kao stuba odbrane kao linije gde se skladišti samopoštovanje kao čvrstine koja nosi najteže terete, da sam to znala od ranih godina ne bih tako grešila ne…
У мени чудовишта сијају као Сунца (Симона Дмитровић)
Говор сеновитих ствари Преслишавам болест која у мени намерава да подигне трон. Знам, до мене ће једног дана допрети само разболели говори. Зато говорим нежно са зверима Зато доцртавам сенке прозирним стварима Зато уплашен стојим пред ружичастим здрављем вашег света Пред вашим чистим обалама лишеним археологије Ваше обале издаје немуштог Ваше хриди издаја…
Bod po bod, istorija
Ako ste ljubitelj istorije, umetnik oštrog oka ili ste samo radoznali, moguće je da ste na srednjovekovnim freskama primetili vešto ukrašene detalje na rukavima vladara ili vlastelina i pitali se čije je to delo. Ako vam je to promaklo, Tijana Rodić je tu da vas podseti. Ova mlada umetnica iz Niša vešto spaja prošlost i…
Polagano sve prestaje, troše se htijenja… (Željko Perović)
Nestanak Nestala su jutarnja buđenja, Sa prozora Komšinska ćaskanja I vesela ulična pozdravljanja, Koja su glasnim povicima Plašila ptice sa grana. Nestali su udarci dvorišnih kapija Sa tavana, Tihi koraci i škripa podnih dasaka, Iz kamina crveni jezici, Koji su rugom hladne zime plašili, Na oknima pahulje klizom topili. Nestalo je veselih dana i pogleda Sa praga Na opalo lišće različitih boja, Pomiješano ljubavnim mirisima, Sa kojim se vjetar poigrava I vragolasto dvorištem raznosi. Ostala je bolna duša u besanoj sobi Sa kreveta Tužnog pogleda ka bijeloj zavjesi I tamnoj noći Da osluškuje zadnje otkucaje srca, Jačoj smrti se ruga i prkosi! Ožiljci svjedoci Tijelo mi smoreno od nepravde I zlobe preko noći učinjene, Evo i vrijeme je izvidalo rane, Ali ožiljci ostali da korake Uspore i skrate, Teško se oporavljam, Od pomisli posrćem i padam. Uspomene u koferu nosam Da ih na klupi U parku raspakujem. Krišom se osvrnem, A kad me niko ne gleda, Suzu pustim da bol okrijepim I prošle dane umijem. U meni sjećanja kao djeca razigrana Počinju se otimati Na vrata prošlosti da pokucaju, I potraže sreću izgubljenu, Al’ ne znaju da su nestala Ulična druženja i dozivanja Zvižducima poznatih pjesama!…
Ако те превари мисао (Богдан Томић)
Ако те превари мисао да те нисам намјерно изгубио, опрости ми. Опрости за године у којима нисам био достојан твоје љубави. Опрости за позиве на које нисам одговарао, ситнице за које нисам марио, за дане и ноћи у којима су ми други били много битнији од тебе. Опрости за кукавичлук у борби, недовршене кафе и…
Итало Kалвино: „Аурора између добра и зла” (Страхиња Црнић Трандафиловић)
Итало Калвино, рођен у Сантијагу де лас Вегасу, предграђу Хаване (Куба), 15. октобра 1923. године, био је син Марија Калвина, агронома и ботаничара, и Евелине Мамели, ботаничарке и универзитетске професорке. Његови родитељи били су здушне присталице социјализма и антифашизма, уверења која ће касније снажно утицати на Калвинов светоназор и политичка уверења. Ране године Итала Калвина…
Очи ми у осами над тобом бдију (Мина Комадина)
EX VOTO Verba volant, scripta manent. Нечија рука изјутра клеше мермер. На камену плочу пада тешка и плаха као помрачина над хумом; губи смер. Да л’ крута, да л’ бледа задрхта од страха? Зазорило је. Млада чела су већ завиле црне копрене. Овде је земља рањава од вечности: у тим…
BEZ LIMITA BROJ 24 / BEZ LIMITA NUMBER 24
Inspirisana jednom ruskom legendom, umetnica Katarina Baćević oživela je svoju viziju Kraljice kroz crtež. Njena interpretacija, prikazana kroz prizmu duginog spektra, nije samo umetničko delo, već i simbol snage i lepote koja se proteže kroz vreme. Ova slika postala je inspiracija za ovaj zimski broj, koji simbolično otvaramo s početkom nove godine. Neka stvaralaštvo naših…