Pustite me (Ema Rovčanin)

Pustite da prećutim!
 
Pustite me malo da ćutim,
da posložim u glavi šta smem, 
a šta ne smem da slutim,
dozvolite da postavim pitanja 
i ona na koja odgovor ne znam, 
a i ona retorička, ali ipak dugo smišljana.
Ne kradite mi  dragoceno, cenjeno vreme,
ne znate vi koliko tuđa leđa mogu da podnesu breme.
Pustite me da budem radoznala,
naivna, ali i tvrdoglava,
recite slobodno: „Jedna neumorno luda glava”.
Dozvolite malo da razmislim,
da naučim sebe kako da pre nego što grešku napravim, malo promislim, 
sama osetim,
da se davno zaboravljene uspomene kad ostarim setim. 
Pustite da glavom udarim o zid,
da me ponekad bude malo stid,
ipak sam samo jedno biće ljudsko,
koje još uvek nije uspelo objasniti srcu prema kome može da bude široko, a prema kome mora biti usko.
Pustite da prećutim,
malo budna odsanjam.
Rado bih ja, 
ali ne smem reći
baš sve što mislim i osećam. 

Sklopite se, oči!
 
Sklopite se, oči
zastani sudbino, malo prikoči,
dozvoli srcu da u neki novi 
izgubljeni grad zakorači.
Sklopite se malo, oči, 
da ne gledam više
kako zarazni smeh 
nosi sa sobom tragove kiše,
da ne osetim u sebi misao kako bespomoćno vene
dok ljudi oko sebe zidaju zidine. 
Sklopite se, da ne vidim svet, 
u tami gde vreme neprestano curi,
gde je čovek žedan krvi
 

BIOGRAFIJA AUTORA

Ema Rovčanin. Imam 17 godina. Pohađam Prijepoljsku gimnaziju. Oduvek sam emotivno vezana za književnost. Poeziju sam počela da pišem pre dve godine. To je bio period mog sazrevanja, u kome je zajedno sa mnom krenula da raste i moja ljubav prema poeziji i recitovanju. Poezija nije jedina grana mojih interesovanja. Iako imam dosta obaveza i malo slobodnog vremena, uvek mi je zadovoljstvo da sebe vidim na raznim poljima i tako shvatim šta je ono što mi najviše odgovara. Verujem da svaka osoba krije u sebi talenat sa kojim samo treba da se upozna. Upravo zbog toga ne  volim da se ograničavam i smatram da svaki čovek može dosta toga da postigne, za to mu je potrebna samo dobra volja.

Ilustracije: Unsplash