Đačka uniforma koju je još kao učenica osnovne škole nosila Nadežda Petrović, svečana haljina, košulja kojom je ovekovečena na novčanici od 200 dinara, ratna uniforma i bolnička odora nisu tek komadi garderobe koje je posedovala već etape njenog života, od nadarene slikarke, preko dobrovoljne vojne bolničarke, humanitarke i ratne fotografkinje do sestre, osnivačice „Kola srpskih sestara” i likovne kolonije u Sićevu. Sve ih je izradila Ljiljana Vojinović, na osnovu starih fotografija, želeći da se oduži ženi koja je ostavila dubok trag u srpskoj istoriji i kulturi, ali i u srcima svih meštana Sićeva.
Kada se spoje Nadeždin ormar i Ljiljanine ruke, nastaju autentični komadi odeće koji pripovedaju priču o jednoj epohi.
„Pošto se ove godine obeležava 120 godina od osnivanja likovne kolonije u Sićevu, kao meštanka, ali i ljubitelj istorije, poželela sam da dam svoj doprinos”, priča autorka izložbe i dodaje da je želja da sopstvenim rukama sašije Nadeždinu odeću u njoj tinjala dugo.
„Nije bilo lako pronaći materijale verne onima sa fotografija, kojih je ionako bilo malo. Upravo to je dodatno otežavalo čitavu zamisao. Ipak, nisam odustajala. Moja želja bila je jača od svake prepreke i nakon tri godine prikupljanja materijala napravila sam skice i sašila osam odevnih komada”, kaže Ljiljana.
Kako bi doživljaj bio potpun, Ljiljana je osmislila čitav koncept. Kada zakoračite kroz vrata postavke posvećene Nadeždinom liku i delu, imaćete osećaj da ste se vratilijedan vek ranije. Stari foto-aparat u kožnoj futroli, u kojoj je hrabra bolničarka nekada krijumčarila lekove za ranjenike, metalno lonče na kome je vreme ostavilo trag, a kojim je pojila ranjenike, njena bela haljina sa svečanog događaja i maslinastozelena vojna uniforma – svi ti predmeti prenose priču o ženi koja je koračala ispred svog vremena i dala život za slobodu.
Čitav koncept zaokružen je reprodukcijama njenih slika, pa stičete utisak da posmatrate slagalicu čiji su delovi neodvojivi jedan od drugog. Svaki predmet i svaka slika deo su Nadežde Petrović ili, kako su je zvali oni koje je posećivala dok je slikala po Srbiji, naše Nadežde.
Postavka je dostupna posetiocima svakog vikenda od 11 časova u Muzeju tradicije, koji se nalazi u zgradi stare vinogradarske zadruge u Sićevu. Ulaz se ne naplaćuje.
Piše: Jelena Jocić
Fotografije: Maja Aćimović/Bez limita
Ja bih iz Beograda došla u moj, poreklom, kraj, da uživo u muzeju, što više saznam o toj posebnoj ženi.
Negde bih spavala, valjda neko sobe izdaje. Molim odgovor.
A Ljiljani poštovanje zbog ove lepe ideje kako da se sećamo ove žene junaka.
Pozdrav.