Sagradiću ti kuću u mom srcu, od svetlosti i tihih čežnji. Zidovi će disati tvoje ime, prozori će gledati u večnost. Pod ću istkati od reči, nežnih, da te miluju dok hodaš. Tavan neće postojati – samo nebo, da ti misli slobodno lete. Vrata će se otvarati lakim dodirom pogleda. Sagradiću ti…
Категорија: POEZIJA
Ти, јединствена (Слободан Миливојев Чуровић)
Ти, јединствена Ти си чисти дан без сјена И страст којом се и вијек губи Ти си оно друго, што се сања, љуби Ти пјесма, тијелом музика, жена. Ти си јутро жуда и све мило Сунце, свих заљубљених зјена Чудо што ме треном слудило Тајна медних додира, жена. Ти си мирис звука, она јединствена Она…
Kada ljubav nazdravi tišini (Marin Buovac)
Učili su nas da se ljubav izgovara kao zdravica – da se podigne čaša, da se kaže glasno, da se nazdravi svijetu. A ja sam je učio tiho. U načinu na koji ti sklanjam kosu s čela, kao da pomičem oblak s jedinog neba koje imam. U tome što pamtim kako piješ kavu, koliko šećera…
Чаробна реч (Живко Букоња)
Док тишина пева када се воли, чини се да речима места нема, али нека не буду спутане оне, нек тишином слободне полете. Изабери реч неку, чаробну, као што је она вечна: Љубав, која велику поседује моћ, и чуда чини у времену сваком, мостове гради да душе споји, због које семе из камена ниче, смирује…
Сачинићу дом од корала и дуга (Миливоје Трнавац)
„ … и божја је жељада се парови румених усана нађу.”(Бернхард Келерман, Ингеборг) Допусти да у свакој крошњи видим твој осмех и читав свет биће огледало у коме ми се ти показујеш. Допусти да пролеће твога осмеха у сну моме заноћи и небо ће бити храм са хиљаду звезда запаљених у славу нашег пира. Допусти…
Bijela krv (Damjana Savčić)
Tvoj glas je grom Što plaši nebeske mornare Stojiš mi na dlanu Preobražen u kap bljeska Umiljavaš se plamenu u mojim grudima Ne bi li te ugrijao Za tebe se borim ko ptica za mrvu hljeba Ili vuk sto otima kost Kad me tišina proguta Moj mermer će prokrvariti bijelu krv U dubini bijele crte…
Захвална на теби (Ивона Бојовић)
Захвална на теби Хвала што си ту И што те свуда има, У свакој капљици кише И олујним ветровима. Хвала што ме не остављаш никад. Што ми пружаш руке кад паднем И кад ме убедиш да верујем, А ја мислим да нема наде. Хвала ти, јер због тебе све боју има. Хвала што ме одважно…
Tihi posmatrači (Ivona Savić)
Zatim mladić, usred njene reči, podiže ruku i zagrli je oko struka. Kakav otrcani prostački fazon. Nekoliko kilometara odatle, u jednom kafiću, neki čika priča teti o tome kako je on, kao gastarbajter, video sve. Svega se nagledao, ništa mu nije strano. U jednom parku, nedaleko od glavne autobuske stanice, stajali smo nas dvoje. Nikakva…
Lotus i jorgovan (Ema Rovčanin)
Lotus i jorgovan Bila jednom jedna ja. Bio jednom jedan ti. Bili jednom jedni mi i pored nas neki surovi svetovi. Nemilosrdno ispisana sudbina. Ja sam bila ona luckasta, luda, prazna glava, ona vrckavica, za koju bi se u nekoj starijoj mahali reklo: „prava lujka”. A ti? Ti si bio staložena, stabilna, mirna luka. Moja…
Све самљи (Мирјана Трнавац)
Све самљи Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији сам кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе проплакала. (Момчило Настасијевић, Госпи) Никуда не води ме сан Онај, у коме ми се дан У бол ноћи преточи. Све самљи. Залеђене ти сенице ока Зобљу моје бисере. И незалеђен ми лед док Сном походиш ме туђа. Одасвуд бол надире Када желим да нестанем, Да жељом ископним. Грешнији сам кад самотан те зовем. Узалудност наде ми убија И цветове суши. Док те зовем, Туђа су деца из тебе проплакала. Биографија: Мирјана Трнавац (рођ. Стојановић; Топола, 23. децембар 1950), економски техничар, почела је да пише песме као ученица средње школе. Од 2010. године учествује на песничким конкурсима на којима је…