Слика у боји Посматрамо светлост града, са крова неке зграде, далеко од свега што мори ум. Звезде слушају сваку твоју реч. и чекају да падну са неба, сваки пут када пожелиш жељу, јер и оне знају да се не пада због свакога. Нисам знала да постојиш, а о теби сам маштала. Знам да не схваташ…
Категорија: POEZIJA
Друга песма (Страхиња Црнић Трандафиловић)
Драги читаоци, Пред вама је прилог какав до сада у часопису „Без лимита” нисмо имали: једна песма на пет светских језика. Захваљујемо аутору оригиналних стихова Страхињи Црнићу Трандафиловићу и преводиоцима Елеи Мартин, Балши Копривици и Сањи Стевановић на доприносу који су дали овој необичној објави. Прилог посвећујемо полиглотама који су уз то љубитељи поезије. Уживајте! Уредништво Друга…
Osviti novi mojega bića (Ana Ubavić)
Zid Možda ću umreti sutra. Pomislim: I nije to neka šteta. Svako ko je stigao ispalio je hitac u moja leđa, umorna sam pomalo. I mirna. I on je umro. Često sanjam kako ga nunam kao da je beba. Nije bio mali kad sam ga upoznala. U svetu možeš da ubiješ nekog divnog i da…
Konvoj u mraku (Jovana Bajagić)
Brodolom u tvojoj sobi Pokazuješ mi makete brodova iz staklenog pristaništa. Našu ljuljašku na palubi. Kada ti se usidrim iza levog uha i potopim kormila u grlu Talasi nas povuku na morsko dno. Iz gradskih svetionika kulja crni dim. Kapetani su na birou za zapošljavanje. Moje pospane oči otiskuju se na pučinu. …
Молитва Светој Радегунди (Наташа Лујић)
Кад угледах ту У времену безвремену грађевину, У истом часу осјетих мир И тихи зов зидина древних. Та Црква дивна тајну једну крије: Дубоко скривена у њој уснула у Господу Света краљица блажено снива И почива, док Васкрсење и Други долазак Богомладенца чека, Стас јој камена гробница скрива. Мој други дом, Моја утјеха, моје склониште…
Правимо се мртве под медвеђим шапама (Мирјана Бојанић)
Правимо се мртве под медвеђим шапама Правимо се мртве под медвеђим шапама, уздишемо за бродовима који плове тек тако, и сами дахћући не чују наше вапаје, крике урлике због обећања да ће намах спустити чамац с бока, до наших ногу, блатњавих, у еспадрилама. Ноктима бришемо лица онима под којима се дајемо, заривајући их у леђа,…
Париз (Страхиња Црнић Трандафиловић)
Песма из седам аката *Француски Алпи* Хладно је и питам се: Да ли и твоје срце дрхти као Врхови Алпа под меканим снегом? Зашто кријеш моје уморно лице својим длановима? Мишљах да ме мрзиш. *Хемингвеј* У башти која је више подсећала на књигу, У собици од дуванског дима и од небројано много прочитаних страна,…
Стижем, слутњом навођен (Тиосав Пурић)
Из катакомби Слутим, кроз ноћ, Црни заимф око бледог лица. Не долазе ми речи, И брана од немоћи јача. Пусти, нек тишина лечи Ово што је остало од плача. Тајно смо, као помен Христа у зору времена Одбацили живот сломљен И пред прекором скупили рамена. Шта су снаге снова Спрам јаве раскинутих окова? Јер, није…
U potrazi za kodom sreće (Neda Stojanović)
Ko određuje? Ko je taj što određuje dobro i zlo? Ko određuje kakvo drži nas tlo? Ko određuje kakva će nam duša biti? Ko određuje šta ćemo reći, a šta skriti? Ko određuje moral, pravdu, sreću? Ko određuje ko će dobiti slavu veću? Ko određuje kakva će ravnoteža biti? Ko određuje kakva ćemo gnezda sviti?…
Кристали слободе у срцу подвижника (Милан Гајић)
Мајка свих надања Косово моје, душо осемењена болом Твојим велом истине сав сам покривен Пред тобом клечим, к’о пред апостолом Мој си иконостас првом сузом оживљен Ти си мајка свих надања Моја заклетва крстом уписана Због тебе трпим сва страдања Вечна сузо детета – неизбрисана У злурадости и заблуди тебе се одричу Они што би украли и дете од мати Свакодневно новим боговима кличу Али тебе никада неће добро знати Нити твоју светлост моћи да помраче Јер је она вечна као твоје стадо Које покајнички за тобом сад плаче А срце му дрхти, иако је младо Не дам да ширину твог небеског поља Никакав тужан људски траг помути Само чекам да генерација боља Газиместану победнички поздрав упути Желим да Звечан и тврђаву краси Крст спасења светог краља Милутина А Ораховац и њене божуре кваси Оцеђено сунце Метохијског вина Косовци ће се збрати на врху Проклетија Да поставе границе новог предања А семе ће поноса ново да проклија Чувари смо вечни тог завештања И кад поново ушетамо у предворје Пећи Пољубимо земљу и помолимо се Сави Тек ћеш онда знати да у вечној свећи Гори пламен исконске љубави на јави Јасеновац Да заћуте милиони живих! Да се не чује ничији глас! Нек васкрсну мртви, Кроз јецај нек кликују! Свеци да отпоје молитву, Да чујемо невиних вапај. Да заћуте свештеници и песници! Нико да не пева више! Да сваки дан буде година ћутања, Не би било довољно мира за страдале. Кости, прах и извађене очи, Оне нека говоре. Да заћуте градови оних што ходе! Јер главни град Србије није Београд. Главни град је тамо где је костију планина. …