Агапе У хитњи мога сна, видим тебе распојасан. Модар и рањав, ја зовем те на част. У страсти, ко вуци, палу, лижимо крв, ко праоци пуци, уморни, пре нас. Нема ничега, ничега; што може подржати моју љубав. Кад помислим на беду ствари, Загледам се, у крај. Је ли то јарећа игра, траг Антихриста, што вуче у кал? Или то волим телом, што вуче у нови, у нови: Пад. Успни се до борја, Ја зовем те на част, моје пале крви: Од утехе врви, кад је све само. И човеку донети, као ватру, добар глас, залудно је. Само дођи, да лапћемо, да се смири. Од немира грешан, очајање нас мири, Ко исповест бившег, краља пред смрт: Он је видео и Христа, и власт, и крст. Сви смо могли боље, али није важно сад. Пођи, у поље, као сестру те зовем, и више ка борју, крви, у част. Вечерас наздрављамо мене, Спремио сам агапе, и страст. А ти воли, и од оба узми. Као отац и господар, као слуга, твој веран, Ја те молим, и наређујем. Не остави вечерас, да копни, Блед, без крви, плесниви хлеб.
Под Тројом Видим како свлачиш се кроз зидове; Одвратне, о, одвратне зидове града. Од твојих нежних руку, зависи мој живот, блед. Ја те волим, од љубави, најдаљи. Не треба веровати повести, само песништву. Један рапсод, кад се, у песму, науми бацити, има бити, луд, и слеп.
Аутор: Димитрије Поповић
Фотографије: Марија Јевречевић
Биографија аутора:
Димитрије Поповић рођен је 2000. године у Ариљу, где је завршио основно и средње образовање. Био је ђак генерације средње школе „Свети Ахилије” у Ариљу, познат као ученик изузетне културе, интелигенције и уметничке сензибилности. Наставници га описују као младића „који поседује јасну свест о вредности књижевности и уметности, као и дубоко поштовање према српској књижевној баштини”. Након завршене средње школе Димитрије је уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, на студијама српске књижевности. Према сведочењима његових професора, студије је завршио са просечном оценом 9.43, истичући се као студент који показује зрелу критичку мисао и аутентичан песнички дар.
Његов песнички израз обележавају егзистенцијална преиспитивања, морална и духовна драматика савременог човека, као и језичка свежина која спаја класичну поетику и модерну иронију. Збирке поезије: 1. Љубав и обест човечја (2019), објављена у издању Народне библиотеке. У њој Поповић спаја љубавну, социјалну и етичку тематику, показујући зрелост. 2. Лом (2022, Издавачка кућа „Суматра”), друга и до сада најзапаженија збирка у којој песник тематизује „ломове” – друштвене, моралне, историјске и личне.
