Све самљи Све самљи. Сном походиш ме туђа. Грешнији сам кад самотан те зовем. Туђа су деца из тебе проплакала. (Момчило Настасијевић, Госпи) Никуда не води ме сан Онај, у коме ми се дан У бол ноћи преточи. Све самљи. Залеђене ти сенице ока Зобљу моје бисере. И незалеђен ми лед док Сном походиш ме туђа. Одасвуд бол надире Када желим да нестанем, Да жељом ископним. Грешнији сам кад самотан те зовем. Узалудност наде ми убија И цветове суши. Док те зовем, Туђа су деца из тебе проплакала.
Биографија:
Мирјана Трнавац (рођ. Стојановић; Топола, 23. децембар 1950), економски техничар, почела је да пише песме као ученица средње школе. Од 2010. године учествује на песничким конкурсима на којима је добила већи број награда („Оловко, не ћути”, Барајево: 2010, 2013, 2022; „Песничко пролеће Чукарице”: 2013; „Панонски галеб”, Суботица: 2013; „Ћирилица – огледало српске душе”, Велики Поповац: 2016; „Песма о вину”, Српска читаоница Ириг: 2014, 2016, 2022; „Песма о вину и љубави”, Топола: 2013, 2016, 2022; Награда „Божидар Ђуровић”, УСКОР, Београд: 2016; Конкурс за најлепшу песму, Библиотека „Браћа Настасијевић”, Горњи Милановац: 2016; на Конкурсу Покрета трећег доба Србије два пута међу десеторо првонаграђених: 2020, 2023).
Члан је Књижевног друштва „Запис” из Горњег Милановца. Живи у селу Гојна Гора. Објавила је књигу песама „На раскршћу успомена” (Библиотека „Радоје Домановић”, Топола, 2010).
Насловна фотографија: Satyam Pathak/Unsplash