Одмалена сам волео да правим ствари, али сам релативно касно спознао своју љубав према дрвету и ономе што од њега у мојим рукама може настати. Зовем се Алекса Петровић, имам 22 године и бавим се скулптуром у дрвету. После завршене средње електротехничке школе уписао сам студије Mашинског инжењерства. Убрзо сам схватио да би бављење физиком…
Категорија: AUTORI
То је моје тужно племе, усуд нам је тешко бреме (Вељко Милановић)
Праоче, те питам, твари, тешко Луна док крвари што је гоне вуци тамни из сви’ они’ бајки давни? Зашто сузе, токе сјајне очи њене плачу бајне? Што их лије као кише једну, другу, све навише? Док су оне горе ишле под груди јој беле сишле деца њена изгубљена, заробљена од времена. Сва су деца ликом…
Назначење од градитеља дато (Милутин Попадић)
СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре. Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато. Свако време бреме своје носи, свако…
Уточиште (Јелена Јоцић)
Одувек сам прошлост замишљала као стару даму коју одаје одећа, она која подсећа на прохујале епохе, можда двадесете године прошлог века, кад се играо чарлстон и пио шампањац у неограниченим количинама, на дугим забавама које се протежу унедоглед. Око врата јој ниска бисера и упарене наушнице, можда породично наслеђе, и рукавице ‒ у мојој машти…
Putokaz do svemira duše (Marina Adamović)
PLATONOV FEDAR Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga – Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se – Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću – Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu …
„ЉУБАВНИ ПОЗИВ НЕПОСТОЈЕЋЕМ“ (1969)ИЛИ СТРАНА БРОЈ 11 У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА
Старе Књижевне новине не само да крију тајанствени свет прошлости и многих песника и песама, већ су и важно сведочанство о слави ових личности и значају њихове поезије. Често умеју да нас обрадују када на њиховим странама пронађемо стихове о љубави какав је случај са страном број 11 из 1969. године, на којој смо пронашли…
Сан за који се борим (Никола Благојевић)
ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш. Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа није онако како је некада изгледало….
Вековање мога трена (Андријана Попадић)
Ако ти напишем песму да ми недостајеш… Ветар ће престати да ме својим хуком плаши и уплешће се нежно у моју косу. Сунце ће ме загрлити, покушаће да ме отме од хладноће, а она се неће бунити, повући ће се у своје тамне одаје. Јутро и ноћ ће се препирати које од њих двоје ће…
Zaboravljeni umetnik (Aleksa Kostadinović)
Stajao je sam na pozornici i pogledom prelazio preko praznih stolica sakrivenih od svetlosti reflektora, stežući očne mišiće kako bi bolje video. Sem prosedog starca u zadnjem redu, u pozorištu nije bilo nikog. Dobro ga je poznavao, ali je davno digao ruke od njega. „Svi su me napustili”, pomislio je. Taj čovek, jedini verni obožavatelj…
„Umetničko delo je vrisak slobode“ (Luka Dinić)
„Umetničko delo je vrisak slobode.“ – Christopher Lasch Luka Dinić