Tamo gde ruža vene, ali cvet i dalje cveta (Ema Rovčanin)

Nema mene…

Vidi, dragi, zatvorilo se pozorište,
spustile se zavese, završile se predstave,
Ćuti, slušaj dramsku pauzu između dva različita daha,
samo ćuti i ne pitaj gde sam,
krijem se u pukotinama sveta,
tamo gde ruža vene, ali cvet i dalje cveta.
Vidi, dragi,
kazaljke se spojile,
grane se povile,
izlomili nam vandali klackalice,
odustalo seme od pretrpane klice,
zaplakale ulice,
izbrisale nam korake gumice.
Vidi, dragi,
poniklo iz pepela cveće,
posušili nam se jorgovani,
na njihovom mestu bez korenja raste drveće,
senom ga hrane slepi dani.
Vidi, dragi,
nebo ti dariva suze moje,
plače i recituje umesto mene;
oslusni kišu,
poslušaj kako celiva moje uzavrele vene
i pogledaj
da vidiš da nema mene
i više nikad neće biti mene.

Autorka: Ema Rovčanin

Naslovna fotografija: Alexander Mass, Unsplash