Кривим те, домаћине! Свратиште за напуштене, скитнице, боеме, свето место ходошачћа где престаје време... Напукле су усне суве, једва крџу држе, смотану у папир што се са пљувачком лепи. У свету без обавеза да живи се брже, на стакленим ногама, алкохолно слепи... Кривим те, домаћине! Због тебе су гости у срчи до колена, крваве им руке! Могао си, морао, требало је – ниси, за плач раме да понудиш, да саслушаш муке. Али, то је место што узима оне понављаче ђаке и пропале струке, на чело што сићу лепе, чије панталоне флеком нужду одају без срама и бруке.
Уснули град Мирис зноја осећа се са радничке класе, контејнера, крша и лома с терасе. На прозорима старих зграда мемљиве фасаде дах маторих плућа паром направио шару... У цик зоре буде се, иако не раде, да дрхтавом руком лицу принесу цигару... Као топот коња у пуноме касу, потпетице кљуцкају бетон тротоара. То су оне даме што запале масу, па постану тема градских кулоара. И док трачак, овлаш, светлости ми пређе пут образа, преко ока па направи шару, јутарње ми кафе гутљај накостреши веђе док испијам мамуран за шанком у бару. Ко неми посматрач преносим вам слике уснулога града над нама, док дрема, са жељом да опет вратиће се дани што несташе давно, што их више нема.
Плавичасти димови Има једно место где се смех са тугом мири, то је брод без мора, сећање без наде, у коме због песме туга из чаше провири да распалом срцу ситне преброји комаде. Плавичасти димови под плафоном плове, од мотане крџе јефтиног дувана, кућица за ноћне птице, усамљене сове, на дрвету голом, сасушених грана. Кад јесење кише прозоре замуте па пахуље капи смене, заледе се стакла, познаћеш ме у гомили оних који ћуте, због љубави промашених путева до пакла.
Биографија:
Ален Гагић је рођен 22. марта 1975. године у Алексинцу, где је завршио основну школу. Средње образовање стекао је у Лесковцу, а затим се бавио угоститељством. Једна од његове две велике љубави била је спорт. Успешно је тренирао карате и освајач је многих медаља и признања. Друга велика љубав је писање, којим се бави од ране младости. Посебно су актулене његове лирске објаве на друштвеним мрежама. Објавио је и две књиге: Отисци љубави, у издању Библиотеке „Вук Караџић” из Алексинца, и С пола срца у комад душе, у коауторству са Маријом В. Илић, у издању Нове поетике из Београда, 2025.
Ilustracije: The Prototype, Unsplash