Поведи ме тихо у сазвежђе снова, где зраци сунца благо светлуцају, ветар мирно пева без бучних звукова, док нас милује у дугом загрљају. Нек срце моје трепти у наручју твоме, хоћу са тобом сад да летим без страха, бићу као роса на листу зеленоме, љубављу том нежном без горких уздаха. Не дај да тишина затвори ми врата, љубав неизмерна да нам дуго траје, да се сећам само веселих шапата, који снажили су топле загрљаје. Ти чувај ме, чувај, љубави једина, да очи нам блистају ко зрачак што сја, тихо, тихо, мени нову песму свирај, ти си мој сан и моја симфонија.
Драгојла Дивјак Топаловић
Насловна фотографија: Pars Sahin , Unsplash