Док тишина пева када се воли, чини се да речима места нема, али нека не буду спутане оне, нек тишином слободне полете. Изабери реч неку, чаробну, као што је она вечна: Љубав, која велику поседује моћ, и чуда чини у времену сваком, мостове гради да душе споји, због које семе из камена ниче, смирује олује и кроти звери, и извор буде на ком се гаси жеђ. И других, сличних речи има, које када се једном изговоре, отиске остављају који трају, једноставне су и ненаметљиве, а ипак су кадре да побуде радост, некад и гест може бити језик који се разуме и кад гласа нема, и његова се порука препознаје. Изабрана реч нека, тиха и нежна када се с љубављу некоме упути, бира пречи пут да хитро стигне, од усана до душе која љубав чека.
Биографија:
Живко Букоња рођен је 1940. године у Метовници. Живи и пише у Бору. Почео да пише песме 2014. године, а потом приче, афоризме и хаику. Написао је шест књига песама и једну књигу кратких прича, од којих су му штампане три књиге песама: 2017, 2019. и 2023. године. Од 2020. године учествује на књижевним конкурсима у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини на којима су му радови уврштени у више од 60 издања. Има награђене и похваљене радове.
Фотографије: Alina Levkovich, Unsplash