Чланови нашег часописа били су део овогодишње наставно-научне екскурзије „Пут светлости”, која се већ традиционално организује захваљујући проф. др Драгиши Бојовићу са Департмана за србистику.
Категорија: AUTORI
Ситуација (Страхиња Костадиновић)
Пружио сам руку У нади да ћу се Измерити цео Потом сам сео У нади да је Испод мене пепео Нисам сазнао Своју тачну меру Нисам успео Да угасим ватру Продужио сам само Где су већ почели Да ме ждеру Страхиња Костадиновић
Латице за тебе (Александра Вукић)
У теби сам сакрила руже. Трње чувам за тужне дане. Чувам за бесане ноћи без месеца, кишна поподнева и тмурна јутра. Трње чувам за ноћне море, тужне ноте, заборављене стихове, покидана писма и избледеле осмехе. Трње чувам да убијем себе – без отрова, боли и страха. Да убијем прошлост, мрачне дане, сећања која се нижу…
Spoznaćeš ljubav ispod mojih kapaka (Marija Jovičić)
Sve ulice ovoga sveta vape za tvojim koracima, Svaka bi da se tvojim imenom ponosno zove, I sve su skitnice što lutaju njima slične meni – Niko od nas te nema. Poslednji sam odsjaj u tvome oku, Nadahnuće sena u glavama fenjera, Svi su anđeli te večeri strastveno pali, Opsesivno želeli da ti ukradu…
А некадá ти бéо најубав цвет (Данијела Вељковић)
Проле́т Оживе́ла вода́ на водени́цу и листа а́луга на Богдьни́цу. Ђурђевак бе́л се расцавте́л, сьс си́лан мирис размириса́л. По поље трава́ се млада зелени́је, на њу се роса́ би́серна лешти́је. Млада врба́ у Тимо́к бистар дьлге, црвене́ гра́ње мије. Пчеле се вредне мале на све стране разуја́ле. Веселу песму поју́ ’тичићи, гора́ јети́, јабука се с лисје зелено́ кити и цавти́. Јагањци́ се весели бели́, мали по лива́ду шарену́ разигра́ли. Пе́тьл…
Let iznad Kapadokije (Sara Simić)
„Prava lepota putovanja ne sastoji se u upoznavanju novih pejzaža, već u menjanju pogleda na svet.“(Marsel Prust.) Foto galerija: Sara Simić
Oda Klovnu (Ognjen Ranđelović)
Nakon što su svetla, šou i šljokice Otišle kao sezonske ptice, Nakon što je najbolje dane Cirkus ostavio iza sebe I zauvek ostavio da stane Taj karneval s one strane Osmeha. Ostale su samo razgolićene šipke I pokoja zastavica. Umesto lavova, mršava lutalica, Jednog klovna i u njegovim očima Besanica. Klovn Šašavko na…
„Ваздух за певање” (Мирјана Бојанић Ћирковић)
Срби Нек ђаво носи оног који ће лећи на српско срце! Неће уснути ни за трен. Викнуће великој птици која је уместо неба над Србијом: Гушим се, гушим се! Зашто ми ти птицо, удишеш ваздух? А птица ће одговорити: „То није ваздух за дисање. Ово је ваздух за певање!” Никита Станеску Песма „Срби” у преводу…
Степа (Мирјана Балтезаревић)
СТЕПА (мојој посестрими Евгенији) Кроз белу и хладну степу пројури ноћ. Већма студ. Ко пас. Ко траг му на репу… Оставих праг. Камо и куд? Из чаја мирис ко беба, то спокој ми чујем шаље. Још мало грли свог неба. Воли га и кад си даље. Чернозему, благо наше! Кличи ми: Бол није…
Генерална проба искрености (Биљана Вујовић Бајка)
Неостварена верзија света Отупели смо од лоших представа. Нису ни етичке ни уметничке. Тужне су онако половичне, незавршене, фрустрације неостварених уметника, ратнохушкачке, примитивне, удворничке а… Живот се отаљава, мрзи, као да је туђи. То нам је одлика: нисмо власници својих слика, не доносимо одлуке, дишемо на шкрге. Равнодушни, растопљени у причама предака плаћамо рачуне историјске…