POEZIJA PROZA INTERVJU POZVANI SMO – BILI SMO NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI GALERIJA JEZIČKI VAVILON FOTOPIS Elektronski časopis BEZ LIMITA – Impresum Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Urednici: Msr Jelena Jocić, novinar Dušan Petrović, doktorand na smeru Srbistika Recenzenti: Doc. dr Mirjana Bojanić Ćirković, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Msr Jelena Jocić, doktorand na smeru Mediji…
Аутор: BEZ LIMITA
Обележен трећи рођендан часописа „Без лимита”
У присуству бројних аутора и сарадника обележена је трећа годишњица рада и постојања часописа ,,Без лимита”. До данас је објављено преко петсто прилога аутора из земље и региона у двадесет и једној рубрици, што сведочи о свестраности часописа и могућности да свако пронађе нешто за себе. Поред жанровске разноврсности, одлика часописа је и двојно уредништво….
Споменица којом се чува сећање на жртву предака
„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном када их нестане са земље, а други пут када пропадне њихова задужбина”, говорио је наш нобеловац Иво Андрић. Да јуначко дело предака Горње Ресаве не буде заборављено, потрудили су се завичајни истраживачи Стојадин Томић и Милун Милорадовић, сачинивши књигу „Споменица” у којој се…
Budućnost koju ne mogu uhvatiti prstima (Nina Milenković)
Grad Pas i ja šetamo poljem toplo je i svetlo pevušim nepoznatu pesmu iznova i iznova ja sam u dalekom gradu grad i ja se volimo tu nisam ja jâ tamo sam bolja ja tamo sam najbolja ja tamo sve ono što nikada nisam smela da budem tamo se smejem tamo igram i pevam tamo je ljubav, tamo je život. U budućnosti. Budućnosti koju ne mogu da uhvatim prstima jer je ona uvek u sutra a ja sam zarobljena u danas. Jurim ja za njom trčim slažem kopam noktima penjem se. Nema je. Kako dođem do sutra ona je opet umakla za tu jednu sekundu koja nas deli od onog sad do onog što će biti. Večno stojimo u raskoraku koraku jednoj maloj dužini milimetru nanometru, raskoraku tako malom koji raste u bezdan rupu bez dna večnost. Šetamo pas i ja šetamo i šetamo samo to imamo večitu šetnju po livadi…
Поетика трагичне судбине жене у комаду „Хасанагиница”
Позоришни комад „Хасанагиница” рађен по истоименом драмском тексту Љубомира Симовића, иако изворно заснован на народној балади, у бити исти, по радњи другачији, вековима удаљен, а опет тако близак, може нам се учинити познат, готово свакодневан. Док се завеса подиже, а на сцену ступају протагонисти драме, чини нам се да се прошлост и садашњост преплићу, ту…
Мистика древног еха (Јелена Љубеновић)
Стазама пурпура Јутарњој милини руке пружам искре звезданог сјаја постају тихе око поноћнице Потајно обузима ме сета утеху тражим у Њој личности којој се траг вековима осликава и кристалише Помилуј ме, научи, окрепи оснажи и умири Света краљице као некада ондашње девојке Пошаљи ме стазама твојих корена знању које си волела…
Књижевна награда „Бранко Миљковић” Ђорђу Деспићу
Ђорђе Деспић је добитник 51. награде „Бранко Миљковић” за збирку песама „Аутохипноза”. Награда ће му бити свечано уручена у Градској кући априла или маја. Жири у саставу доц. др Јелена Младеновић, Петар Матовић и Миодраг Раичевић донео је одлуку да се награда додели Деспићу. „Мотивисана терапеутским поступком лечења себе као другог, управљања свесним менталним процесима…
Odbrana gospođice L. D. (Bojana Jokić)
Oprostiće mi jednom i otac, i majka, što glava mi luda samo o njem’ sneva. Oprostiće mi, jer takva je jelte bajka, da na kraju uvek o sreći se peva. Kad objasnim pečal što na duši skrivam, kad pokažem ranu što je suzom vidam, pa kad iščupam srce njemu da ga dam, oprostiće mi, kad me…
Награда за најбољу женску улогу Милици Костадиновић
Најбољу женску улогу у представи „Лаки комад” Академског позоришта освојила је Милица Костадиновић, на Фестивалу аматерских позоришта „Кулиса” у Крагујевцу. Милица каже да је овим признањем добила потврду да је на добром путу, те да ће јој то бити подстрек за будуће глумачке задатке. „Свако ко се истински бави уметношћу верујем да ће награду ставити…
Старија за једно ново сазнање (Ивона Савић)
Кашмирасте локнице Њене пегице на носу њен меда с којим спава њен звонки смех две плетенице и шеширић њено добро срце лице од марципана лупкање штиклицама плесни покрети свиленкасте руке недостижни кораци чинили су ме срећним бацали ме у очајање мењали ме коренито служили као припрема за последње збогом извини разбило се нисам намерно…