Песникиња Гордана Тодоровић добија изложбену витрину у спомен-соби Сремац/Миљковић, потврдили су из Народног музеја.
„Од заоставштине Гордане Тодоровић нажалост немамо много. Захваљујући Добривоју Јевтићу добили смо свеску ’Крилатe ватрe’, односно ’Цвркути Јутара’. Имамо фотографију и неколико посвета у књигама”, казала је Јелена Богдановић из Народног музеја.
Занимљиво је да је поменута фотографија део заоставштине Бранка Миљковића који је са Горданом друговао од гимназијских дана, када су и настале њене прве песме.
Из песничког стваралаштва Гордане Тодоровић произишле су четири збирке: „Гимназијски тренутак”, „Сунце”, „Срце завичаја” и „Поносно класје”.
Гордана Тодоровић рођена је 6. октобра 1933. године у Драјинцу код Сврљига. Била је савременица и пријатељица Бранка Миљковића и често је пореде са Десанком Максимовић. Умрла је у 46. години 1979. године.
Деведесетих година прошлог века пада у заборав и тако остаје до 2015. године. Лик и дело песникиње годинама су предмет научног интересовања Милице Миленковић, књижевне критичарке и песникиње.
„У Горданиној поезији има много посебних ствари: почевши од њеног литерарног израза, стила писања, до тема којима се бави. Она од соцреализма прелази у неосимболизам и неовизантизам, што доноси нове кованице, нове речи којима је заменила неке стилске фигуре”, казала је Миленковићева.
Милицу је „завичајни моменат” довео у везу са Горданом, а у плану има објављивање монографије о делу Гордане Тодоровић.
Пише: Марија Тодоровић
Фото: Милица Миленковић